Стручњаци су и раније успели да створе нанодијаманте усмеравајући ласере према мешавини угљеника и водоника, али је за то потребан изузетно висок притисак.
Физичар Зигфрид Глензер из института „SLAC National Accelerator Laboratory“ у Калифорнији и његови колеге открили су да истим процесом, али у мање екстремним условима, могу да претворе уобичајену пластику (ПЕТ), која садржи угљеник, водоник и кисеоник, у дијаманте. Оваква врста пластике се обично користи за израду боца и друге амбалаже.
Како су настали дијаманти и суперионска вода
Када су испалили снажан ласер на пластику, она се загрејала на температури између 3.200 и 5.800 степени Целзијусових, а ударни таласи које је генерисао ласерски пулс створили су притисак од више од 72 гигапаскала, што је једнако једној петини притиска у Земљином језгру. То је одвојило водоник и кисеоник од угљеника и створило сићушне дијаманте пречника неколико нанометара и суперионску воду, која лакше проводи струју него обична вода.
„Добили смо овај резултат при нижим притисцима него у претходним експериментима с другим материјалима. А унутрашњост планетарних дивова, попут ПЕТ-а, садржи кисеоник, угљеник и водоник. То значи да су тамо вероватно свуда дијаманти“, рекао је Глензер, а преноси „Њу Сајентист“.
Дијаманти који се формирају у Нептуновом плашту и затим тону према језгру, стварајући притом трење и топлоту, могли би да објасне његове температуре. А унутар Урана џепови суперионске воде преостали од стварања дијаманта могли би да проводе електричну струју, што би могло да има везе с чудним обликом његовог магнетског поља.
Да ли ћемо „гајити“ дијаманте
„Следећи корак је да се направе детаљни модели и да се види могу ли они да објасне поменуте мистерије поменутих планета. Други је прикупљање нанодијаманата“, казао је Глензер.
Слични материјали већ се користе у индустријским процесима и могли би бити корисни у многим научним применама, али обично се производе помоћу експлозива.
„У другим експериментима, где је био потребан виши притисак, услови су били толико екстремни и динамични да су се дијаманти на крају распали. Сада, када смо пронашли начин да направимо дијаманте при нижем притиску, можда ћемо стварно имати прилику да „гајимо“ дијаманте“, наводи Глензер.