https://sputnikportal.rs/20220914/da-li-cemo-gajiti-dijamante-za-sada-su-napravljeni-od-plastike---i-to-pravi-1142726894.html
Да ли ћемо „гајити“ дијаманте: За сада су направљени од пластике - и то прави
Да ли ћемо „гајити“ дијаманте: За сада су направљени од пластике - и то прави
Sputnik Србија
Научници су гађали пластику снажним ласерима при чему су настали сићушни дијаманти што наводи на закључак да се сличан процес вероватно дешава при високим... 14.09.2022, Sputnik Србија
2022-09-14T22:46+0200
2022-09-14T22:46+0200
2022-09-14T22:46+0200
магазин
наука и технологија
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110794/85/1107948576_0:241:2527:1662_1920x0_80_0_0_5ea99a3f9877171e6f74361ca6b45aea.jpg
Стручњаци су и раније успели да створе нанодијаманте усмеравајући ласере према мешавини угљеника и водоника, али је за то потребан изузетно висок притисак.Физичар Зигфрид Глензер из института „SLAC National Accelerator Laboratory“ у Калифорнији и његови колеге открили су да истим процесом, али у мање екстремним условима, могу да претворе уобичајену пластику (ПЕТ), која садржи угљеник, водоник и кисеоник, у дијаманте. Оваква врста пластике се обично користи за израду боца и друге амбалаже.Како су настали дијаманти и суперионска водаКада су испалили снажан ласер на пластику, она се загрејала на температури између 3.200 и 5.800 степени Целзијусових, а ударни таласи које је генерисао ласерски пулс створили су притисак од више од 72 гигапаскала, што је једнако једној петини притиска у Земљином језгру. То је одвојило водоник и кисеоник од угљеника и створило сићушне дијаманте пречника неколико нанометара и суперионску воду, која лакше проводи струју него обична вода.Дијаманти који се формирају у Нептуновом плашту и затим тону према језгру, стварајући притом трење и топлоту, могли би да објасне његове температуре. А унутар Урана џепови суперионске воде преостали од стварања дијаманта могли би да проводе електричну струју, што би могло да има везе с чудним обликом његовог магнетског поља.Да ли ћемо „гајити“ дијаманте„Следећи корак је да се направе детаљни модели и да се види могу ли они да објасне поменуте мистерије поменутих планета. Други је прикупљање нанодијаманата“, казао је Глензер.Слични материјали већ се користе у индустријским процесима и могли би бити корисни у многим научним применама, али обично се производе помоћу експлозива.„У другим експериментима, где је био потребан виши притисак, услови су били толико екстремни и динамични да су се дијаманти на крају распали. Сада, када смо пронашли начин да направимо дијаманте при нижем притиску, можда ћемо стварно имати прилику да „гајимо“ дијаманте“, наводи Глензер.Индекс наводи да је истраживање „Diamond formation kinetics in shock-compressed C─H─O samples recorded by small-angle x-ray scattering and x-ray diffraction“ објављено у часопису „Science Advances“.
https://sputnikportal.rs/20220913/pronadjeni-dijamanti-sa-druge-planete-1142626552.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
магазин, изуми и открића
Да ли ћемо „гајити“ дијаманте: За сада су направљени од пластике - и то прави
Научници су гађали пластику снажним ласерима при чему су настали сићушни дијаманти што наводи на закључак да се сличан процес вероватно дешава при високим температурама и притиску на неким планетама у Сунчевом систему, а што би могло да објасни зашто су Уран и Нептун тако чудни.
Стручњаци су и раније успели да створе нанодијаманте усмеравајући ласере према мешавини угљеника и водоника, али је за то потребан изузетно висок притисак.
Физичар Зигфрид Глензер из института „SLAC National Accelerator Laboratory“ у Калифорнији и његови колеге открили су да истим процесом, али у мање екстремним условима, могу да претворе уобичајену пластику (ПЕТ), која садржи угљеник, водоник и кисеоник, у дијаманте. Оваква врста пластике се обично користи за израду боца и друге амбалаже.
Како су настали дијаманти и суперионска вода
Када су испалили снажан ласер на пластику, она се загрејала на температури између 3.200 и 5.800 степени Целзијусових, а ударни таласи које је генерисао ласерски пулс створили су притисак од више од 72 гигапаскала, што је једнако једној петини притиска у Земљином језгру. То је одвојило водоник и кисеоник од угљеника и створило сићушне дијаманте пречника неколико нанометара и суперионску воду, која лакше проводи струју него обична вода.
„Добили смо овај резултат при нижим притисцима него у претходним експериментима с другим материјалима. А унутрашњост планетарних дивова, попут ПЕТ-а, садржи кисеоник, угљеник и водоник. То значи да су тамо вероватно свуда дијаманти“, рекао је Глензер, а преноси „Њу Сајентист“.
Дијаманти који се формирају у
Нептуновом плашту и затим тону према језгру, стварајући притом трење и топлоту, могли би да објасне његове температуре. А унутар Урана џепови суперионске воде преостали од стварања дијаманта могли би да проводе електричну струју, што би могло да има везе с чудним обликом његовог магнетског поља.
Да ли ћемо „гајити“ дијаманте
„Следећи корак је да се направе детаљни модели и да се види могу ли они да објасне поменуте мистерије поменутих планета. Други је прикупљање нанодијаманата“, казао је Глензер.
Слични материјали већ се користе у индустријским процесима и могли би бити корисни у многим научним применама, али обично се производе помоћу експлозива.
„У другим експериментима, где је био потребан виши притисак, услови су били толико екстремни и динамични да су се дијаманти на крају распали. Сада, када смо пронашли начин да направимо дијаманте при нижем притиску, можда ћемо стварно имати прилику да „гајимо“ дијаманте“, наводи Глензер.
Индекс
наводи да је истраживање „Diamond formation kinetics in shock-compressed C─H─O samples recorded by small-angle x-ray scattering and x-ray diffraction“
објављено у часопису „Science Advances“.
