МИП Русије: Баку и Јереван затражили руску помоћ на путу помирења, али сметње су неизбежне

„Очигледно је да смо тек на почетку тешког пута помирења међу странама. За постизање одрживих резултата биће потребно време и значајни напори са обе стране“, рекао је он.

Гончар је додао да је тек започет и процес разграничења јерменско-азербејџанске границе и да Москва жали што не може проћи без сметњи.

Такође је нагласио да је Кремљ у блиском контакту са Бакуом и Јереваном и да предузима мере како би помогао да се ситуација на граници две земље брзо стабилизује.

„Наш задатак је да створимо све неопходне услове у циљу обезбеђења максимално ефикасног рада, доприношења повећаног нивоа стабилности и безбедности у пограничној зони, без спољног мешања у те активности, и избегавања политизације и заоштравања у тако деликатним пограничним питањима за обе земље. Нажалост, не може проћи без сметњи“, истакао је дипломата.

Он је подсетио да је МИП Русије позвао стране да се уздрже од даље ескалације, буду суздржане и стриктно се придржавају режима прекида ватре.

Гончар је најавио да ће амбасадор за посебне налоге МИП-а Русије Игор Ховајев овог месеца поново посетити Баку и Јереван ради наставка рада на тексту мировног споразума.

„Тема припреме мировног споразума заузима важно место у нашим напорима у оквиру сарадње на нормализације јерменско-азербејџанских односа. И у Бакуу и у Јеревану потврдили су да им је неопходна одговарајућа руска помоћ. Разуме се да то за нас није питање сопствене рекламе, већ огромна одговорност“, оценио је Гончар.

Дипломата је још навео да Париз сигнализира да је спреман да обнови комуникацију поводом Минске групе ОЕБС за решавање питања Нагорно-Карабаха, али да истовремено нема гаранција да Француска и Сједињене Америчке Државе неће поново блокирати рад те платформе.

Претходно је Гончар изјавио да Европска унија има за циљ да истисне Русију из Закавказја и дрско покушава да интервенише у трилатералним односима Москве са Бакуом и Јереваном.

Сукоб у Нагорно-Карабаху

Нагорно-Карабах је међународно признат као део Азербејџана, али га контролошу етнички Јермени. После распада Совејтског Савеза, регион је гласао за припајање Јерменији, изазавши рат који је обустављен примирјем 1994. године. Тензије и даље трају, а 2020. године дошло је до 44-дневног рата око спорног региона, који је окончан прекидом ватре уз посредовање Русије и којим су се руске мировне снаге распоредиле у Нагорно-Карабаху. Овај међуетнички сукоб политиколози називају „замрзнутим“.

У ноћи дванаестог септембра дошло је до новог заоштравања ситуације на граници Јерменије и Азербејџана: Јереван је саопштио да је азербејџанска војска гађала територију Јерменије уз примену артиљерије и беспилотних летелица. Саопштено је да има мртвих и рањених. Са друге стране, Баку је оптужио Јерменију за напад на азербејџанску војску на граници.

Према саопштењу Организације договора о колективној безбедности (ОДКБ) на синоћном ванредном састанку одлучено је да се у Јерменију пошаље мисија на челу са генералним секретаром организације Станиславом Засем која ће дати процену ситуације.

Према информацијама, јутрос је дошло до нових сукоба азербејџанских и јерменских трупа на граници двеју држава. Баку и Јереван се међусобно оптужују за нарушавање прекида ватре на граници.

Савет безбедности Уједињених нација је за данас заказао затворену седницу поводом обнављања сукоба у регионима на азербејџанско-јерменској граници.

РУСИЈА

Западне обавештајне службе поново посвађале Јерменију и Азербејџан

13 Септембар 2022, 22:35