„Размотрили смо највеће реструктурирање наших војних структура од 1949. године (када је основан НАТО). Овај план је почео да се прави пре неколико година, а сада га реализујемо. Наш задатак је и да гарантујемо да су национални одбрамбени планови земаља-чланица НАТО-а у складу са плановима Алијансе, као и да наши војни лидери имају заједнички систем одговора на претње по безбедност целокупној Алијанси и регионалне претње, као и појачање брзине и ефикасности наших снага за брзо распоређивање“, рекао је он.
„Најбоља опција је да постоји велика гипкост. У случају да имамо снаге које су стално лоциране у једној земљи, онда ће противник увек тражити слабо место и ту ће напасти. Морате онда да одговарате на тај напад снагама које су доступне, које још нису распоређене или се не могу прераспоредити на друго место. Зато је комбиновање снага, које већ имамо тамо (око 1.000 војника у свакој земљи која се граничи са Русијом) и снага које се налазе у позадини, а које се лако могу пребацити на фронт, са војне тачке гледишта, најразумнија одлука“, појаснио је холандски генерал.