Спољнополитички коментатор, Борислав Коркоделовић, добар познавалац америчко-кинеских односа, тако гледа на најновију вест са оне стране Атлантика. Америка разматра опцију увођења санкција Кини како би је одвратила од напада на Тајван, пренела је агенција Ројтерс. Напомиње се, такође, да је Европска унија под дипломатским притиском Тајвана, да се и она придружи евентуалним санкцијама.
Коментаришући објашњење да је евентуална инвазија Кине на Тајван разлог за увођење нових санкција Вашингтона Кини, Коркоделовић напомиње да је званични Пекинг у недавно издатој Белој књизи јасно ставио до знања да такве намере нема и да је његова црвена линија једино у случају да Тајван прогласи независност.
Тајван као изговор
Чињеница је, међутим, да се у САД увелико ради на релативизацији политике једне Кине, према којој је Тајван саставни део њене територије, на коју су САД пристале још седамдесетих година прошлог века, што је верификовано са три кључна документа који регулишу односе Вашингтона и Пекинга, али и Тајвана. На основу њих су НР Кина и САД успоставиле дипломатске односе, а Вашингтон их прекинуо са властима на Тајвану.
Шта се у међувремену променило да САД мења курс према Кини? Коркоделовић нема дилему да је по среди привредни раст Кине који прети да до 2028. године, најдаље 2030. Америку скине с трона најјаче привредне силе света, која захваљујући тој позицији диктира правила осталима. Он напомиње да је према мерилима ММФ-а и Светске банке, који за обрачун укупног друштвеног производа (БДП) користе критеријум паритета куповне моћи, Кина већ избила на прво место у светској привреди.
А ближе се и избори
У томе наш саговорник види први, суштински разлог за евентуално увођење додатних америчких санкција Кини.
„Један је разлог дугорочни и стратешки , то је тај успон Кине. Други непосредан разлог зашто Вашингтон, а пре свега Демократска странка, која је и у Белој кући и у Конгресу у овом тренутку преовлађујућа, сада иду на евентуалне санкције против Кине је ствар дневне политике. У САД су у новембру избори за Представнички дом и за трећину сенатора у Конгресу и демократе и у Представничком дому и у Сенату у овом тренутку према анкетама стоје доста лоше, као и председник Џозеф Бајден“, објашњава Коркоделовић.
Он подсећа да је економска ситуација у земљи доста ровита због инфлације која је на вишедеценијском максимуму и високих цена енергената и увелико се говори о губицима које би демократе због тога могле да претрпе. Отуда и пооштравање става према Кини која је главни стратешки амерички противник, коју тако виде и амерички грађани. Они су већ погођени досадашњим санкцијама које су САД заводиле Кини, још од времена председника Трампа, које су резултирале поскупљењем низа до тада јефтиних кинеских производа, приступачних највећем броју Американаца.
Секу грану на којој седе
Он напомиње да трговински рат који је увођењем тарифа на кинеску робу 2018. године започео тадашњи председник Доналд Трамп, започет са истим циљем. Требало је смањити велики амерички дефицит у трговини са Кином. ОН, међутим, не да није смањен, него је у међувремену још повећан. Упркос томе, увоз из Кине сваке године порасте бар још 10 одсто, додаје Коркоделовић.
На питања да ли је изводљиво увођење додатних санкција а да то грађани Америке не осете, када су се већ и оне досадашње одразиле на животни стандард ширег слоја Американаца, Коркоделовић каже да је јасно и председнику Бајдену и америчкој администрацији, као што је у суштини било јасно и администрацији Трампа, да они секу грану на којој седе.
„Најбоље се то види из недавних податак о робној размени између САД и Русије после силних санкција које су натоварене руској привреди и руској држави. Двоцифрено је увећан проценат раста америчког увоза из Русије. То показује да су ти ланци снабдевања веома отпорни, нарочито када се тичу базичних производа, као што су храна, енергенти, поједини метали“, истиче он.
Санкцијама против кинеске високе технологије
Он зато сматра би Американци са евентуалним санкцијама ишли на неке високотехнолошке производе пре свега информатичке технологије и чипове најновијих генерација, који можда обичног Американца не би погађали, али се рачуна да би макар привремено могли да нанесу ударац развоју тих технологија у Кини која на томе веома ради.
„Чињеница јесте да су САД у овом тренутку и даље водећа технолошка сила света и свесне су тога да за неколико година оне то више неће бити. Кина има веома амбициозан програм да до 2025. године највећи део нове производње у 10 кључних индустријских области и у пољопривреди, буде аутохтона и да ако је могуће буде водећа у свету“, указао је Коркоделовић.
Да Америка на све начине покушава да обузда развој Кине показује и то што су САД покренуле формирање својеврсног картела произвођача најновије генерације чипова у коме би поред њих били Јапан, Јужна Кореја и Тајван, што посебно иритира званични Пекинг. Реч је о амбициозном програму од преко 50 милијарди долара и у буџету је предвиђена ставка за та средства, која, међутим, још нису обезбеђена, каже наш саговорник. САД сада настоје да убеде Тајван где се производи 60 одсто свих чипова на свету да део своје главне производње пребаце у САД и инвестирају у њих. Вашингтон рачуна да би тако једним ударцем убио више мува – увећао би производњу код куће, та производња би била под контролом САД, тај картел не би извозио најсавременије чипове у НР Кину.
Коркоделовић, међутим сматра да се и ту прави рачун без крчмара и да је рат у Украјини показао колико у суштини Запад под инструкцијама дубоке државе и у Вашингтону и у Бриселу није свестан реалног економског потенцијала својих ривала. Показало се да оне земље које имају обиље минералног блага, које имају очувану тешку индустрију као и индустрију наоружања, које имају растућу привреду и наравно енергенте, могу да опстану у условима кризе.
Европска унија – брод који тоне
„Разлог зашто је Европа у овако тешкој ситуацији и остварује се оно што су поједине азијске дипломате говориле још пре једне деценије да је ЕУ брод који тоне, зато што велики број економиста не увиђа значај управо тих фактора –тешка индустрија, грађевинарство, пољопривреда, енергетика, насупрот финансијском сектору услуга који у ратним и условима кризе каква је и пандемијска, не морају уопште да значе много“, истиче наш саговорник.
На питање колико ЕУ чију је привреду контраефекат антируских санкција бацио на колена, пре свега због високе цене енергената и исто тако високе инфлације, може да се одазове дипломатској акцији Тајвана да се придружи евентуалним америчким санкцијама Кини, Коркоделовић каже да ту опет долазимо на терен политике.
Не могу да издрже притисак Вашингтона
Уколико тај тајвански лоби који је веома јак успе да се наметне политичарима на Капитолу у Вашингтону, или посланицима у Бриселу, онда је, сматра он, могуће да ЕУ поново игра на своју штету.
„Једноставно, најмоћније европске државе, Немачка и Француска су у великој дипломатској дефанзиви. Без обзира шта пробао председник Макрон или канцелар Шолц, они не могу да издрже притисак из Вашингтона који је у многоме производ тих лобистичких активности било са Тајвана, или из Украјине. То све доприноси да могу да се очекују санкције и Вашингтона, а онда невољно и у Европској унији против Кине“ , закључио је Коркоделовић за Спутњик.