Цена злата на светском тржишту пала је у првој половини септембра испод границе од 1.700 долара за унцу, први пут још од периода март-април 2020. године.
„Тржиште злата реаговало је на намере америчке централне банке да уведе нове мере у борби против инфлације“, казала је Карстен Менке, главни истраживач у компанији „Јулијус Бер“, једној од најстаријих швајцарских банкарских институција. Разлог томе је што се очекује раст камата услед мера америчке централне банке, које улагачима обећавају већу зараду за инвестирање новца, него злато које доноси слабије приносе.
Цена злата је иначе осетљива на висину каматних стопа у САД, будући да њихов раст привлачи инвеститоре да дају новац „под камату“ уместо да га улажу у куповину злата, наводе стручњаци. Вредност унце пала је за чак 380 долара од марта, када је достигла врхунац и када је америчка централна банка подигла камате, по први пут од 2018. године, преноси Ројтерс.
Други разлог је јачање долара на светском финансијском тржишту, што за инвеститоре ван САД поскупљује куповину злата, наводе стручњаци.
Шефица ММФ-а Кристалина Георгијева недавно је рекла да банкари морају бити упорни у борби против широко распрострањене инфлације, а и стручњаци у њој виде разлог за промену цене унце.
„Раст потрошачких цена је главни покретач слабљења цене злата“, рекао је Ђовани Стауново, аналитичар највеће швајцарске банке УБС. Он објашњава да више каматне стопе највероватније одвлаче инвеститоре са тржишта злата.