Церемонија Академија филмских уметности и наука у част Индијанке Сачин Литлфедер, која је пре скоро пола века извиждана на додели Оскара иде у пакету са потпуном травестијом која се дешава у америчкој култури и држави већ неколико деценија, сматра редитељ Милутин Петровић.
Холивудско извињење Индијанки – Америка као Совјетски Савез LGBTQ+ оријентисан
Академија филмских уметности и наука која додељује Оскаре одржала је церемонију у част глумице Индијанке Сачин Литлфедер која је пре готово 50 година извиждана и исмејана на додели награде на коју је дошла уместо Марлона Бранда. Брандо је одбио Оскар због понашања Холивуда према Индијанцима. Академија је током лета упутила писмо са извињењем, а на церемонији у музеју Оскара је то учинила званично у њеном присуству.
Сачин Литлфедер, која је Апач и Јаки Индијанка, била је исмевана на церемонији доделе Оскара 1973. године када је објаснила зашто одсутни Брандо не може да прими награду за најбољу мушку улогу за филм „Кум“. Kасније je рекла да је обезбеђење спречило да је физички нападне Џон Вејн, да ју је Клинт Иствуд исмејао, a Холивуд бојкотовао.
Петровић додаје да је то испочетка изгледало као нека болест која ће проћи па им је требало опраштати, али, у последње време дошло је дотле да је једино право објашњење да су се „САД претвориле у Совјетски Савез који је, при том, LGBTQ+ оријентисан“.
„Реч је о потпуној обрнутости једне земље која је некад важила за центар демократије и културе“, истиче Петровић.
Са Индијанцима завршили, боље да се баве расизмом према Русима
Петровић додаје да то што сад Американци раде, то није чак ни Совјетски Савез већ му пре личи на причу о СФРЈ са братством и јединством и комбинацијама које се раде по националном кључу.
„Боље би им било да се баве расизмом у коме тренутно живе. Тај ужасни, одвратни расизам који се дешава према руском народу је нешто чиме они сад треба да се баве, а тај расизам према Индијанцима су одавно урадили како су хтели да га ураде, и то не у Холивуду, него стварно са тим својим винчестеркама“.
Шминкерај фолиранта Бранда
Према Петровићевим речима, не би требало озбиљно схватати људе који се баве културом и филмом јер то што они раде је „једним великим делом увек шминкерај“.
„Руку на срце и то што је тада Брандо урадио није било нешто велико и важно као што се некима чини. Цела та прича са вестернима и Индијанцима одувек је компликована и није тако једноставна као што хоће да је прикажу каснији тумачи дела Џона Форда, Џона Вејна итд“.
Одбијањем да прими Оскара Марлон Брандо и став који је он тада имао као и звезде попут Џејн Фонде – „либерални, хипи однос према свету и историји, довео је Америку до овога до чега је она дошла“.
„У том догађају оптуживани Џон Вејн је једно мало и интелектуално безначајно дете великог Џона Форда, а то је та Америка која је била ОК и која не би довела САД до овог стања у ком је сада. Та Америка Џејн Фонде и фолиранта Марлона Бранда је довела Америку ту где се сада налази“.
Мешавина шминкерског бесмисла, глупости и непознавања историје
Све то је просто једна „мешавина шминкерског бесмисла, глупости, необразованости, незнања њихове историје филма, праве историје и те њихове суровости и грубости коју њихове службе имају.
„Прво имају оперативце који ураде убиства а онда имају оперативце који ураде заташкавање читаве комбинације. То је заиста специјалност тих друштава“.
Петровићу је омиљена прича везана за Индијанце из тог времена наступ Џимија Хендрикса на Вудстоку кад је свирао америчку химну, док је још увек трајао рат у Вијетнаму, а том приликом је био обучен у народну ношњу Чироки Индијанаца.
„Његова баба је припадала том народу. Он је на Вудстоку америчку химну одсвирао изразито субверзивно у народној ношњи индијанског племена, а неки кажу да је то урадио у њиховој ратничкој ношњи“, закључио је Петровић.