00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МИЉАНОВ КОРНЕР
Спира бритком сабљом по српском фудбалу
20:00
60 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Прекретница у Холивуду – „Трамвај“ који је лансирао Бранда и донео првог српског Оскара

© AP PhotoМарлон Брандо
Марлон Брандо - Sputnik Србија, 1920, 08.08.2021
Пратите нас
Филм „Трамвај звани жеља“, премијерно приказан пре 70 година, сматра се једним од прекретничких не само у Холивуду, већ и у „седмој уметности“ уопште, не само зато што је „лансирао“ Марлона Бранда и што је донео првог Оскара Карлу Малдену, холивудском глумцу српског порекла.
Према речима филмског критичара Божидара Зечевића, филм „Трамвај звани жеља“ базиран је на истоименом позоришном комаду Тенесија Вилијамса који је доживео планетарни успех. Драме Тенесија Вилијамса означиле су прекретницу у схватању и доживљавању драме и позоришта уопште, а потом и филма „зато што је редитељ Елија Казан отишао даље од позоришне представе“ показавши „нову могућност филма базираног на позоришту“.

Марлон Брандо као симбол епохе и први српски Оскар

Елија Казан је занемарио бродвејску хероину тог комада и ангажовао за главну улогу Вивијен Ли која је већ уживала светску славу захваљујући филму „Прохујало с вихором“ Виктора Флеминга, тако да је она у филмску верзију позоришног комада ушла са филмском харизмом.
„Поред ње ту су наступала још два велика глумца – Марлон Брандо у тесној мајици која је касније постала симбол времена и знак епохе, а и дан данас се те тесне мајице припијене уз тело приписују Бранду и његовој глумачкој харизми. У том филму је свог првог Оскара добио холивудски глумац српског порекла Карл Малден који је остварио изванредну улогу“, каже Зечевић за „Орбиту културе“.
Елија Казан је волео да ради са Карлом Малденом и после су они сарађивали на филму „На доковима Њујорка“ 1954. године, истиче Зечевић и додаје да је „Трамвај звани жеља“ био прва њихова велика сарадња, а да је Марлон Брандо остварио једну од својих најбољих раних улога.

Прекретница – знакови епохе између макартизма и сна о изгубљеном југу

„Трамвај звани жеља“ сматра се прекретницом у филмској индустрији због улоге савременог америчког позоришта у развоју послератног Холивуда, али и због читавог низа знакова епохе. Зечевић подсећа да се Холивуд раних педесетих још није био опоравио од „тешких прогона сваке слободне мисли“.
На удару холивудских комисија за антиамеричке делатности инспирисаних и руковођеним америчким сенатором Јуџином Макартијем нарочито су били они који су оптужени да су левичари, а читаво ово мрачно доба Холивуда назива се периодом макартизма.
Карл Малден са статуом Оскара - Sputnik Србија, 1920, 21.11.2018
Како је Карл Малден одао омаж свом правом презимену
Међутим, у том периоду дошло је и до значајних уметничких пробоја а „Трамвај звани жеља“ је филм који заиста стоји у суштини најбоље традиције Холивуда засноване на наслеђу америчког позоришта а затим и на наслеђу „унутрашњег америчког амбијента“.
„Сам писац Тенеси Вилијамс зарадио је име Тенеси на основу свог интересовања за јужњачке теме. Радња се догађа између Мисисипија и Њу Орлеанса и погађа директно француску традицију у Луизијани што показује име главне јунакиње Бланш Дибоа и њен сан о изгубљеном поседу родитеља. Реч је о оним фантастичним аристократским кућа на југу Америке у којима се догађа и филм 'Прохујало са вихором'. У таквој једној кући је одрасла и Бланш Дибоа и отуд веза између Вивијен Ли из 'Прохујало с вихором' и Вивијен Ли из 'Трамвај звани жеља'“, објашњава Зечевић.

Холивудска ЛГБТ цензура – некад и сад

„Трамвај звани жеља“ доживео је извесна скраћења због цензуре а наш саговорник поставља питање да ли ико данас ко зна за нова правила америчке академије и Холивуда у којима родна равноправност, ЛГБТ и уопште хомосексуализам доживљава неку врсту нове ренесансе, може да верује да је овај филм био на ивици да буде забрањен само због тога што се на једном месту помиње хомосексуализам.
Цензура - Sputnik Србија, 1920, 27.06.2020
Прохујало с разумом: Докле може довести цензура изазвана политичком коректношћу
„Смрт Бланшиног мужа је била загонетна и веровало се да је он умро под чудним околностима, а те околности биле су одређене његовим скривеним или отвореним хомосексуализмом што је било такво светогрђе за Холивуд раних педесетих да су све сцене у којима се то помиње избачене. Данас кад имате нову орјентацију Холивуда видите колико се свет променио од онда и колико су ригидне регуле једног традиционалног друштва данас доживеле своју негацију у такође ригидним регулама нове родне равноправности“, истиче Зечевић.

„Трамвај“ међу Србима

Представа „Трамвај звани жеља“ у Београду је извођена још 1952. године, подсећа саговорник Спутњика, а једно Београдско позориште је захваљујући Тенесију Вилијамсу и његовим комадима „Мачка на усијаном лименом крову“ и „Стаклена менажерија“ избило у први план.
„Редови су били огромни испред Београдског драмског позоришта на Црвеном крсту на чијем је репертоару 90-их година поново била 'Мачка на усијаном лименом' крову у једној новој постави. 'Травај звани жеља' је непрестано голицао интересовање позоришних редитеља, а новија читања ове драме имали смо у Звездара театру и Сомборском позоришту“, каже Зечевић.

Трамвај као знаменитост Луизијане

„Трамвај звани жеља“ освојио је четири Оскара. Осим Карла Малдена, Оскаре су освојили и Вивијен Ли и Ким Хантер као најбоље глумице у главној и споредној улози, а четврта „златна статуа“ освојена је за најбољу сценографију.
Чарли Чаплин - Sputnik Србија, 1920, 23.09.2019
„Комунистичко проклетство“ Чарлија Чаплина
„Марлон Брандо је остварио култну улогу у том филму али није добио Оскара за главну мушку улогу. Међутим, он је ушао у саму жижу филмског интересовања, пре свега захваљујући Елији Казану, редитељу који је био изванредан посленик модерног Холивуда који је са филмовима 'Џентлменски споразум' и 'Паника на улицама' изашао у први план а затим доживео потпуну апотеозу у филму 'На доковима Њујорка', потом снимио и 'Источно од раја', 'Дивљу реку', 'Сјај у трави', 'Амерка, Америка' и низ других. Елија Казан направио је велику каријеру пре свега јер је умео да чита позоришне текстове а први доказ да је у томе нашао нове филмске квалитете био је 'Трамвај звани жеља'“, сматра Зечевић.
А тај трамвај је постоји и данас у Њу Орлеансу и приказују га туристима као велику знаменитост државе Луизијане, у знак сећања на велики филм и велику драму, закључио је саговорник Спутњика.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала