"Био би прворазредни скандал да сад председник САД Бајден, пошто извесно његова Демократска странка губи од Републиканаца већину у Представничком дому, као и у Сенату, Конгреса САД, распусти комплетан Конгрес само зато што види да губи већину.”, објашњава Бојић.
Он истиче да у САД када председник не изда Указ у датом року, то јест, стави суспензивни вето, у САД Конгрес у оба дома (Сенату и Представничком дому) увек мора постићи 2/3. Амарички правни систем је интер алиа и због тога познат као чист председнички, а наш то није.
Неко је погрешно узео да је Указ мериторан акт иако се зна да није.
Додатно, Влада у техничком мандату тј. којој је изгласано неповерење према чл. 110 ст. 3 Устава изреком каже: Влада којој је престао мандат нема право да распусти Скупштину.
“Указ председника Црне Горе је условљен експлицитно Одлуком Владе, а без те Одлуке Владе потпуно је правно депласиран. Да је то тачно каже ст. 1 чл. 110 где пише да Влади престаје мандат: “Ако Влада изгуби поверење.” То јасно значи да у овом садашњем контексту једино Скупштина, тј. најмање 41 посланика Скупштине Црне Горе има власт да донесе Одлука о распуштању, у правној теорији како се назива и познато као самораспуштање.
Зато не постоји никаква правна могућност полемисања око тог да је контекстуално а с обзиром да је Влада ван мандата и да тим председник Црне Горе нема шта тим Указом промулгисати постоји само 1 и то искључиви титулар права на распуштање Скупштине, а то је већина тј. 41 посланик по чл. 91 ст. 2 Устава.
Уколико уследе неуставни акти председника Црне Горе и тиме се створи стање које угрожава уставни поредак, Скупштина по чл. 133 ст. 1 тач. 4 а у вези члана 91 ст. 2 Устава је дужна да уведе ванредно стање како би се тим стабилизовао уставни поредак.