Нови попис показао је да Срби у Вуковару више не чине једну трећину становништва, те закон о мањинама који је гарантовао употребу ћирилице у школама, двојезичне натписе на јавним институцијама попут полиције, поште, именима улица и тргова, више не важи.
Када је реч о Вуковару, тамо је једна група шовиниста на власти непрекидно. Спроводи се инжињеринг око повратка људи који су ту дошли после такозване мирне реинтеграције. Хрвати су обједињени око уверења да је поштовање права Срба, када је реч о просвети и када је реч о писму и језику, подилажење „злочинцима из редова српског народа“ и нека врста непоштовања према хрватским стварним или наводним жртвама, изјавио је за Спутњик историчар и председник Напредног клуба Чедомир Антић
Апартхејд у Вуковару
Атмосферу апартхејда где су константно разбијане ћириличне табле, па чак и оне које су на себи садржале хрватски грб, потпаљивао је и градоначелник Иван Пенава изјавама да ће његов политички циљ бити да ћирилица не добије своје законом загарантовано место. Званичници из Брисела, Вашингтона и Берлина игнорисали су такве и сличне фашистичке испаде, тврдећи да је питање мањинских права унутрашња ствар једне државе.
Овај попис прошао је у сенци од 400 напада годишње на Србе у Хрватској, прошао је у кампањи против Срба, прошао је са бројним неправилностима, прошао је тако што се делом спроводио електронски у крајевима где струје нема. Ово је очекивано, сматра Антић.
Људска права на хрватски начин
Поређења ради, Италијани су у одређеним крајевима Хрватске добијали право двојезичности, иако су чинили далеко мањи удео у становништву од Срба који су испуњавали законске услове за добијање истог права. Антић сматра да је то, између осталог, последица новца који су италијански туристи и грађани остављали Републици Хрватској. Остаје нејасно да ли ће се положај Срба у Хрватској бар мало променити уколико грађани Србије појачају туристичке посете хватском приморју у летњој сезони.
Вуковар
© AP Photo / Darko Vojinovic
Срби су изгубили законско право двојезичности у Вуковару у којем су вековима присутни и који је њихов бар колико је и хрватски, а можда историјски и више. Срби су изгубили право да користе своје писмо на које су имали право коришћења и у доба аустријских царева, а у Војнићу, једном од херојских места отпора нацизму и хрватском фашизму, изгубили су већину у односу на хрватске колонисте, иако је тамо било врло мало Хрвата пре 1991. године, закључује Антић
Црква једини чувар идентитета
Иако је број Срба у Хрватској спао на историјски минимум од 3,20% а ћирилица изгубљена у Вуковару, српска деца у Хрватској ће, захваљујући раду Српске Православне Цркве и пожртвованом ангажовању појединаца из цивилног сектора, и даље имати могућност учења матерњег срспког језика.
Радмила Дрезга, председница удружења „Жене косовске долине“ које се бави друштвено-корисним и културно-образовним радом на подручју Бискупије у Шибенско-книнској жупанији, читаву деценију успешно организује ваннаставне радионице српског језика и књижевности за школарце.
Пропорционалан је пад броја и припадника Срба и припадника Хрвата када је реч о Книнској крајини, тако да се ту ништа значајније није променило. Мислим да модел који је присутан у школама у Книну неће доћи у питање. Ми смо мала заједница, све радимо у договору са Црквом, наша црквена заједница је укључена и радо учествује у свим активностима удружења, а и деца попова којих хвала Богу имамо, полазници су наших радионица, изјавила је Дрезга за Спутњик.
Српски језик у Книну подучава се по Ц моделу, што значи да се у редовној настави одржава кроз допунски час, као и православна веронаука.