Егзодус у „европској“ Хрватској по Туђмановој визији: Срби на ивици статистичке грешке
18:38 22.09.2022 (Освежено: 18:56 22.09.2022)
© Tanjug / NENAD MIHAJLOVIC
Пратите нас
Коначни резултати пописа хрватског државног завода за статистику показују наставак опадања броја Срба у Хрватској. Уколико се овај тренд настави, ускоро би се могла обистинити тежња некадашњег хрватског председника Фрање Туђмана за свођење српског становништва у Хрватској на статистичку грешку.
Национална структура становништва показује да је Хрвата највише (91,63%), затим Срба (3,20%), Бошњака (0,62%), Цигана (0,46%), Италијана (0,36%) и Албанаца (0,36%), док остале националне мањине не прелазе 0,30 процената. Католика има 78,97%, Православаца 3,32%, муслимана 1,32%, атеиста 4,71% док 1,72% становништва није желело да се изјасни.
Туђманова пројекција
Најновији попис показао је да Срба у Хрватској процентуално има 3,2%, што је далеко мање него што је показао попис из 2011. када их је било 4,6%, односно 186.000 људи. Имајући ово у виду, потпуно је разумљиво што се код стручњака јавила бојазан од остваривања жељене пројекције Фрање Туђмана с почетка деведесетих која је предвиђала да ће српско питање у Хрватској бити решено за сва времена када њихов број спадне испод три процента у укупној популацији.
Туђманова пројекција од 3% ипак сада неће бити ни домашена ни премашена, али искључиво захваљујући чињеници да је из земље и велики број Хрвата отишао, изјавио је Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра Веритас.
Ово је битно пре свега из разлога што су за тај проценат везана и права националних мањина.
Тројица заступника у Националном сабору темеље се на попису становништва. Средине у којима неке националне мањине има преко једне трећине, односно 33% какав је био и Вуковар, имају такође право и на свој језик и на своје писмо, бар према закону. У пракси је то мало другачије, објашњава Штрбац
Тихи егзодус
Поред етничког чишћења, разлог смањењу Срба у Хрватској треба потражити и у тзв. тихом егзодусу. Од кад је Хрватска ушла у Европску унију 2013. године, почео је огроман одлив становништва, а с обзиром на новостечену лакоћу кретања хрватског становништва по ЕУ, одлазиле су целе породице радно и плодно способних становника. Међу њима је било и млађих Срба, али с обзиром на то да је њих било далеко мање, много мање их је и отишло. Из овог разлога се, како каже Штрбац, овај попис становништва и очекивао са великим нестрпљењем.
Имали смо година када је на једног повратника из Србије у Хрватску одлазило по петоро људи. То су све хрватски подаци, јер сваке године њихов статистички државни завод избацује информације о миграцијама према свим државама у свету, па тако и према Србији. Нико не одлази и не бежи од добра, сви беже од зла, истиче Саво Штрбац
Један од повода масовног исељавања свакако је био и тај што су Срби у Хрватској поглавито живели у руралним, сеоским срединама где није било ни струје, ни воде, ни путева, продавница нити школа. Главни проблем је што и дан данас Срби масовно живе истим начином живота.
Повратак је скоро замро, а већ годинама повратници се могу избројати на прсте једне руке. Тихи егзодус још траје. Зовемо га тихи из разлога што се не бележи нигде, зато што нема камера које то бележе и што људи не долазе у конвојима и тракторима као некада, већ иду редовним превозним средствима – аутобусима, таксијима, возовима, авионима, каже Штрбац
Милион мање Хрвата
Резултати пописа показују да је Хрвата за један цео милион мање него што их је било 1991. године. Овај податак не би требало да чуди с обзиром на то да је за време претходног рата дошло до етничког чишћења једног од некадашњих конститутивних народа у Хрватској.
Знамо зашто се укупан број становништва смањио између 1991. и 2001. односно 2011. То су углавном Срби који се живели у Хрватској а који су протерани, побијени, покатоличени или похрваћени у рату деведесетих, подсећа председник Документационо-информационог центра Веритас – Саво Штрбац.
Срба је по попису и службеним хрватским подацима 1991. године било 582.000 односно 12,2% од укупног броја становника. Уз ово се и 106.000 односно 2% становника изјаснило као Југословени. Међу тим Југословенима било је приближно 80% Срба, око чега су сагласни сви демографи са читавог подручја бивше Југославије.
Свакодневно насиље
Поред тога што немају основних услова за живот, Срби у Хрватској свакодневно се сусрећу са физичким и психичким насиљем, као и сегрегацијом која најчешће поприма обележја апартхејда. У току короне пријављено је 400 напада годишње, дакле више од једног дневно. Ипак, треба имати у виду и то да већина Срба ни не пријављује насиље које се над њима врши, те број од 400 напада на 365 дана највероватније представља минимум тортуре.
Табла "За дом спремни" у Јасеновцу
© AP Photo / Darko Bandic
Још је велики грех бити Србин и православац у Хрватској, што доказују и физички напади и застрашујући графити, док су вербални напади прихваћени као нешто што је нормално, рекао је Штрбац.
Поред свакодневног насиља, Срби у Хрватској немају ни решено питање враћања станова, тешко остварују статусна права, међу којима и право на држављанство, суочавају се са проблемима везаним за радни стаж, неисплаћене пензије током рата и још много чиме, чинећи и број од 3,2% Срба у Хрватској задивљујућим.
