Уставни суд БиХ на захтев шест делегата Дома народа Парламентарне скупштине БиХ ставио је у четвртак ван снаге Закон о непокретној имовини РС који се користи за функционисање јавне власти Републике Српске. Закон је на снагу требало да ступи још 13. априла, али га је тзв. високи представник БиХ Кристијан Шмит, дан раније, привремено суспендовао док Уставни суд БиХ не донесе став о том питању.
Суд је у образложењу за ову одлуку навео да овај „босанскохерцеговачки ентитет (Република Српска) нема уставну надлежност за регулисање правне материје која је предмет Закона", јер се ради о надлежности БиХ“, истичући да питање државне имовине још није решено.“
Саговорници Спутњика из области уставног и међународног права сматрају да овај суд нема надлежности у вези са имовином РС, и да се ради о покушају централизације БиХ ремећењем Дејтонског споразума којим је имовина ентитета дефинисана у размери 51 одсто Федерација БиХ и 49 одсто Република Српска.
Српска као закупац своје имовине
Професор уставног права др Радомир Лукић објашњава да се Бошњаци у БиХ залажу за то да све што јесте у такозваној државној својини, а обухвата јавна добра, а то су добра која су у општој употреби, природна богатства, средства за рад државних органа и културна добра, буду, како у законодавству БиХ, тако и да сама БиХ буде њихов титулар.
„Другим речима, да све оно што јесте на територији БиХ, да тако кажемо, буде и њена државна својина. Сви други облици вршења јавне власти, укључујући федералне јединице, односно ентитете, кантоне и јединице локалне самоуправе првог и другог степена, фактички су подстанари у имовини БиХ, јер она њима располаже,“ објашњава професор Лукић, како Сарајево тумачи власништво над јавном имовином.
То значи да би Република Српска, додаје саговорник Спутњика, била једна празна творевина.
„Она би била, да тако кажемо, закупац државне својине БиХ док то Сарајеву одговара, а кад им не одговара онда ће то питање решити на други начин. Залажу се за то да БиХ законом уреди ту материју, а да за њено уређивање ни на који начин нису надлежни ентитети,“ истиче Лукић.
На том становишту, истиче професор Лукић, стоје и спољње силе које управљају Босном и Херцеговином па тако и садашњи тзв. високи представник у БиХ Кристијан Шмит, као што су то чинили и његови претходници, који овде спроводе политику својих влада.
„С друге стране, Уставни суд БиХ такође стоји на овој линији и у његовим одлукама не налазимо никаквог уставног основа за став да је БиХ једино надлежна да законом уређује ова питања. Устав је у том погледу јасан и изричито наводи шта спада у надлежност БиХ, а све што није изричито наведено спада у надлежност њених федералних јединица, односно ентитета,“ каже он.
Наставак ка централизацији БиХ
Лукић сматра да Уставни суд, своју одлуку о ништавности овог закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти Републике Српске, али и целог низа других закона заснива на исувише апстрактним и неодређеним одредбама Устава.
„То је из тако далеких правних поднебља да се њихова одлука не може засновати ни на каквом чврстом уставном аргументу и представља самовољу Уставног суда која може бити оправдана само силом оних који стоје иза тзв. високог представника и Савета за имплементацију мира“.
Професор међународних односа Милош Шолаја атак на овај закон види као пут којим Сарајево и њихови западни ментори желе да утабају ка свом политичком циљу.
„Они настоје да то искористе у политичком смислу да би приказали БиХ као централизовану државу што она није, а то каже и Дејтонски споразум већ наводи да је БиХ састављена од Републике Српске и Федерације и да има заједничке институције,“ истиче Шолаја.
Ово се у начелу односи и на све остало што се ради, додаје он, и око војске и пореза и других ствари.
Слово Дејтона јасно
Владимир Лукић, правник који је лично био део тима за потписивање Дејтонског споразума истиче да је Дејтон јасно прописао коме шта припада.
„Не знам ко жели да оспорава оно што је немогуће. Оно што је подељено према Дејтону, а то је да 49 одсто што чини Република Српска припада њој, и 51 одсто што је дато Федерацији, припада њима,“ прецизан је наш саговорник.
Законско решење које је усвојено на седници ентитетског парламента 10. фебруара, предвиђа да на РС буде уписана непокретна имовина коју користе институције РС, јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, јавне установе и друге јавне службе које је основала РС, градови или општине.
Располагање државном имовином БиХ је забрањено Законом о привременој забрани располагања државном имовином из 2005. који је наметнуо тадашњи високи представник у БиХ Педи Ешдаун. Према том Закону, сва непокретна имовина која је припала БиХ, на основу Споразума о питањима сукцесије Република бивше СФР Југославије из 2001. године, се води као државна. Ово се односи и на имовину којом је БиХ управљала као Република у саставу СФРЈ до 31. децембра 1991. године, у време избијања ратних сукоба, и то је ставка на коју се Сарајево позива занемарујући при том да је у међувремену дошло до склапања Дејтонског мировног споразума из кога је произишао нови Устав БиХ.