Овако дипломата у пензији Зоран Миливојевић за Спутњик коментарише хајку на званични Београд која се дигла због потписивања Плана консултација између Србије и Русије, хајке која је кулминирала захтевом америчког амбасадора Кристофера Хила да Србија појасни шта је потписала у Њујорку.
Велики притисак на Србију
Да је у току највећи притисак на Србију до сада потврдила је и премијерка Ана Брнабић која каже да о спорној теми званичници Европске уније не желе да разговарају, већ се служе искључиво бруталним уценама и претњама.
Миливојевић каже да је документ потписан у Њујорку између министарства спољних послова Србије и Русије, стандардни протокол техничког карактера који утврђује распоред консултација, које се, по правилу, обављају на нивоу Министарстава сваке године, са свим земљама са којима постоје билатерални односи.
„Дакле, документ нема никакве везе са текућим кретањима или са темама које су сада актуелне. Он технички утврђује датум и место када ће се обављати консултације следећи пут или у наредне две, три године, да би могло да се стави у план Министарства, ништа друго. Ту нема тема, већ се обављају ад хок консултације везане за стање билатералних односа између две државе“, објашњава Миливојевић.
Ипак, на Западу не мисле тако. Известилац Европског парламента за Косово Виола фон Крамон потписивање је назвала озбиљним скандалом, јер, како је навела, „усред бесног рата, министарство спољних послова Републике Србије потписује план будуће сарадње са руским агресором“.
Сергеј Лавров и Никола Селаковић у Њујорку
© Tanjug / ZORAN STANIC
Неозбиљне претње Виоле фон Крамон
Коментаришући њену претњу замрзавањем приступних преговора, Миливојевић каже да ова изјава не треба да чуди, јер долази од особе која је до сада деловала искључиво на приштинским позицијама, али да њене претње не треба схватати озбиљно.
„Интерес Европске уније за Србију превазилази мишљење и ставове госпође фон Крамон, не треба очекивати да ЕУ предузима кораке и мере према нашој земљи. Ово треба третирати као једно издвојено мишљење, на од раније познатим позицијама известиоца за Косово и Метохију“, тврди наш саговорник.
Неутралност која боде очи
Он додаје да не чуди што документ боде очи, јер је притисак на Србију дуже време присутан, она је предмет геополитичких интереса Запада, а бруталност у захтевима на путу тих интереса види се у реакцији америчког амбасадора.
„Притисак на Србију се врши зато што је неутрална и политички независна и што има суверено право да одлучује о својим интересима и у складу са тим интересима и одржава односе са Руском Федерацијом. То апсолутно није спорно и не може бити предмет никаквих уцена и наметања. Дакле, Србија остаје доследна и председник Вучић је око тога био јасан и на Генералној скупштини Уједињених нација, али у томе и јесте проблем“, истиче Миливојевић.
Он додаје да Србија не мора никоме да објашњава своје потезе, поготово ако они не доводе у питање наше односе са другим земљама, у конкретном случају са САД.
„Све о чему сад разговарамо се не тиче наших односа са Сједињеним Америчким Државама, то је прва ствар. Друго, нема ничега што би давало до знања, било и најмањи сигнал да Србија мења принципијелан став и принципијелну позицију по питању међународног права, поштовању суверенитета и територијалног интегритета, праву држава да одлучују о свој судбини и кад је реч о принципу не мешања“.
Виола фон Крамон потписивање је назвала озбиљним скандалом
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Руши се план за тоталну изолацију Русије
Миливојевић додаје да се Србија заправо нашла на путу настојања да се по сваку по цену спроведе у дело политика Запада према Русији, а то је њена изолација.
Потребно је приволети све да се уклопе у тај план, а Србија је у незгодној позицији, окружена чланицама НАТО-а, под директним је притиском Алијансе, Вашингтона и Брисела.
Миливојевић примећује да у реакцијама на потписани протоколарни документи има и елемената нервозе, јер се ствари не одвијају онако како би требало, зато је потребно да се друге истерају, по сваку цену.
„У Европи се појављују озбиљне пукотине, сад то више није само понашање Мађарске и Пољске у односу на Брисел или Мађарске у односима са Русијом или Турске као чланице НАТО. Сада смо у кратком времену имали у Шведској, а сад и у Италији победу деснице. То је отпор диригованој политици из једног центра, враћање суверенистичкој политици, интересима земаља чији народи не препознају као национални интерес једнострану политику која не уважава те интересе. То сигурно уноси нервозу“, тврди Миливојевић.
Он додаје да ћемо тек видети реакције на италијанске изборе и шта они конкретно значе за ЕУ, али да је сигурно да се и због њих инсистира да се неке ствари заврше преко колена, применом притиска, јер друга средства су исцрпљена.
„Кад је реч о Србији неће проћи наметање било којих решења и неће проћи одступање Србије од националних и државних интереса кад је реч и о спољној политици и њеној принципијелној позицији о војној неутралности и политичкој независности. Али и кад је реч о унутрашњој политици, ставу везаним за Косово и Метохију и Републику Српску“, закључује Миливојевић.