Андрићева награда за 2021. годину додељена је Игору Маројевићу за приповетку „Сликописање” из књиге „Све за лепоту“. Жири у саставу др Бранко Вранеш (председник), др Мина Ђурић и др Марко Аврамовић, детаљно размотривши збирке приповедака и приче објављене у периодици 2021. године једногласно је донео одлуку да награди Маројевића.
„Игор Маројевић је у приповеци 'Сликописање' успео да на књижевно изнијансиран начин проговори о контроверзним фигурама са простора бивше Југославије и предочи оригиналну визију апсурдности и фарсичности историје, која има универзално значење. Маројевићева приповетка издваја се по својој семантичкој сложености, пажљивој композицији и узбудљивој нарацији са елементима трилера, а карактерише је наглашен и минуциозно разрађен однос између документарног и фиктивног“, наводи се у саопштењу Задужбина Иве Андрића.
Андрићева награда за екстремну причу о Павелићу
Искрен да будем, нисам могао да размишљам о било каквој награди пошто сам јуче први пут добио ковид, додуше лакши облик, али осећам се збуњено због различитости утисака, каже Маројевић за Спутњик. Додаје да му је драго што је добио награду која носи име писца ког изразито цени, јер мисли да је „највише, активно допринео својим делом ширењу изражајних могућности српског језика“.
„С друге стране, веома ми је драго што заиста не познајем ниједног члана жирија лично, али и што је баш изабрана прича 'Сликописање' јер је својеврсна смелост наградити националном наградом као што је Андрићева, причу која дозвољава себи да на један тотално апартан начин прикаже смрт Анте Павелића“.
Нешто што има неку епску тежину у тој причи је приказано на начин да Павелић уопште није страдао од метака Благоја Јововића, него због тога што у Шпанији у коју је побегао након атентата није смео јавно да се излаже, а заиста је лоциран зато што се јавно излагао јер је био опчињен медијима, истиче Маројевић.
„Посебно ми је драго што је жири препознао апсурдност и фарсичност историје која се конкретно огледа у чињеници да је Благоје Јововић са дамским пиштољем сам, без ичије материјалне подршке, успео да предухитри Мосад, Центар Симон Визентал, загребачки и београдски ДБ који су у исто време вребали Анту Павелића и то је оно што је гротескно. Та прича је потпуно екстремна јер дозвољава себи игривост у тумачењу разлога смрти поглавника НДХ и да ту гротеску истакне у први план. Постоји жири који је био тако одважан да тако једну екстремну причу награди једном обавезујућом наградом.“
„Гранична стања“: Менталне болести од којих болује пола човечанства
Маројевић открива да тренутно пише „нешто што је блиско Андрићевом начину писања“, а то је прва збирка приповедака, „дужих наративних комада међу кратком прозом, а то су приче од 30-40 страница“.
„Биће их пет у збирци, а наслов ће бити 'Гранична стања' што има двојаку функцију – да укаже на ситуације које се дешавају и на географским границама али и на појаву целог једног низа менталних болести које је психијатрија слабо изучила а са којима се носи, нажалост, више од пола човечанства. То су разни гранични случајеви почев од бордерлајна преко биполарног поремећаја, нарцисистичког, поремећаја личности, разних нових болести према којима шизофренија и депресија делују отприлике као Дип парпл у односу на алтернативне бендове 21. века“, закључио је Маројевић.
Према тестаментарној вољи Иве Андрића, Задужбина Иве Андрића 1976. године установила је Андрићеву награду за најбољу приповетку, циклус, односно збирку приповедака објављене на српском језику између 1. јануара и 31. децембра претходне године.
Награда Игору Маројевићу биће уручена у Задужбини Иве Андрића, 10. октобра, на дан пишчевог рођења, у 12 часова.
О својој збирци „Све за лепоту“ Маројевић је говорио за Спутњикову „Орбиту културе“: