https://sputnikportal.rs/20220108/-lepota-koja-je-pavelicu-dosla-glave-video-1132932066.html

„Лепота“ која је Павелићу дошла главе /видео/

„Лепота“ која је Павелићу дошла главе /видео/

Sputnik Србија

Игор Маројевић о „лепоти“ која је Павелићу дошла главе /видео/

2022-01-08T17:47+0100

2022-01-08T17:47+0100

2022-01-24T15:37+0100

култура

србија

анте павелић

анализе и мишљења

спутњик видео

књижевност

култура

култура – интервјуи и аналитика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/403/91/4039106_0:0:3315:1864_1920x0_80_0_0_d6576aa4fa851b83863efadc8ce4a3f8.jpg

Маројевић наводи да је „Све за лепоту“ углавном састављена из избора кратких прича и додаје да је морао да изађе историје, доста крваве и мучне, после вишегодишњег бављења „учитељицом живота“.„Одржао сам контакт с историјом преко тог последњег циклуса 'Смрт познатих', који чине приче о Павелићу, Гарсија Лорки, Валтеру Бењамину и Фрањи Фердинанду. Вратићу се историји кад будем имао мало више времена, али морао сам нешто радикално другачије да урадим јер морам признати да сам се емотивно и на сваки начин исцрпео беспоштедним бављењем историјом у прошлом роману“, каже Маројевић за Спутњик.Глад за публицитетом дошла главе ПавелићуНаслов књиге наговештава да се лепота може наћи у свему, али не по себи. Маројевић не пише о лепоти из свог, већ из угла јунака. Кад је реч о Анти Павелићу, он је заиста мислио да је веома фотогеничан, а после и да је телевизичан, и зато се редовно појављивао у тим њиховим „сликописима“. После рата није могао да издржи да живи у анонимности у Буенос Ајресу.Кад је побегао у Шпанију, био му је постављен услов да се не појављује јавно и врло брзо је „увенуо“. Та глад за појављивањем у медијима је болест која се граничи са овом данашњом хистеријом по друштвеним мрежама. Глад за публицитетом је неки зачетак данашње хистерије по друштвеним мрежама, оцењује наш саговорник.Британци помогли Павелићу да побегнеПавелићу није било довољно што је успео да умакне, за разлику од многих својих сабораца, а Маројевић сматра да му је у бегу помогла и британска обавештајна служба. Међутим, то му није било довољно.Маројевић није наишао на документ који би доказао да су Британци помогли Павелићу да побегне, али је до тог закључка дошао логиком. Знало се да ће Запад и Русија у неком тренутку бити на супротним странама, и не само Павелић, него је и Франко био чуван иако је постојало опште расположење у Европи да његов режим буде свргнут.„То је логичка поставка на коју сам наилазио више пута. Павелић је због нечега лаконски обећао свом том народу који је бежао до Блајбурга па натраг да ће их Британци све прихватити. Вероватно је неколико њих и прихваћено. Рецимо, Анте Бошков, усташа из Шпиљара код Котора, навео је да су му Британци кад су га ухапсили нудили да ступи у њихову војску, што је одбио. Нажалост, не можемо никад знати до краја шта се ту десило, како су се ти контакти водили и на који начин.“„Све за лепоту“: Прељуба, порнографија, интернет...У књизи има 17 прича и у свакој у зависности од главног јунака постоје различите врсте жртвовања за лепоту. Јунаци жртвују брак или удобни малограђански живот, а једна јунакиња, која је осетила да је талентована за порно глумицу, посветила се тој врсти лепоте, да би касније схватила да је порно индустрија „машина за копњење порно глумаца“.Маројевић сматра да је интернет изменио концепт лепоте и прилично је банализовао. О интернету прича с дистанцом „дигиталног досељеника“, јер људи који су рођени после 1980. домицилни су у том свету, док су старији досељеници.„Интернет ми много значи у смислу лакшег доласка до знања, али човечанство се увек полакоми за нуспојавама. Што се тиче интернета, постоји та хистерична селфи култура и страховит развој хистеричног виђења лепоте који је демократизован. Да је Павелић жив, он би се открио преко неке друштвене мреже“, каже Игор Маројевић.Дигитално ропство – још смо у експерименталној фазиИнтернет је уситнио лепоту, учинио је доступном преко порнографије која је много обилатије заступљена преко мреже. Раније је била скупа, а сад се врхунски лепе жене баве порнографијом за неку сићу не би ли излуделе воајере.На питање да ли живимо у дигиталном ропству, или нам оно тек предстоји, писац одговара да је оно још релативно, јер људи и даље могу да се искључе са мрежа или да што мање користе мобилни телефон. Сматра, међутим, да смо још у експерименталној фази, нарочито када је реч о развоју вештачке интелигенције која је врло опасна.Немогуће превести усташки „кориенски“ језикИако је његов последњи роман „Остаци света“ освојио неколико књижевних награда, Маројевић каже да нема понуда за превод, јер га је готово немогуће превести. Део романа писан је на тзв. хрватском, „кориенском“ језику којим се говорило у НДХ.Маројевић тренутно са шпанског језика преводи аутобиографију генерала Франка коју је написао Мануел Васкез Монтелблан. На 700, 800 страница приповедач коме је наручена та књига пушта Франка да говори, али му и „удара контру“.

https://sputnikportal.rs/20210218/igor-marojevic-dobitnik-nagrade-mesa-selimovic-1124658768.html

https://sputnikportal.rs/20201109/zasto-bas-sad-prvi-roman-o-jasenovcu--zlocinu-koji-je-neuporediv-video-1123809142.html

https://sputnikportal.rs/20200102/igor-marojevic-strucnjak-kako-reci-ne-alkoholu-u-vreme-praznika-sudar-ng-1121452477.html

србија

2022

Вести

sr_RS

игор маројевић, лепотa, ante павелић, књижевност, igor marojević, lepota, ante pavelić, književnost