Црква Сантјаго де Курахуара де Карангас подигнута је 1587. године, на 3.800 метара надморске висине, у департману Оруро. Проглашена је националним спомеником 1960. године и носи титулу Сикстинске капеле у Андима.
Прва ствар која се истиче код храма је његова крхкост: његове вековима старе слике прилепљене на зидове од блата немају третман који им продужава живот. Пигменти „долазе из биљака, минерала, у неким случајевима и из животињске крви. Црвена и плава се истичу у многим представама“, објаснио је отац Рафаел Чоке Флорес, који је задужен за храм од 2018.
© Sputnik / Sebastián Ochoa
На сламнатом крову неки делови конструкције морају периодично да се мењају. У супротном би се догодило оно што се догодило 1901. године, када су јаке кише изазвале урушавање, при чему су страдала два човека. Мурали тог дела су заувек изгубљени.
„Цркву су вероватно осликавала два аутора. У делу презбитерија налази се европски стил. Али у овом сектору [где су седишта парохијана] фигуре су у стилу местиза“, рекао је отац Чоке. Њега интригира „заступљеност цвећа, биљака, воћа као што су лубенице, смокве, грожђе, који нису са ових простора. Исто важи и за птице, као што су паунови, којих није ту било“.
Курахуара је удаљена 165 километара од града Оруро и 200 километара од границе са Чилеом. У својим колонијалним годинама сјаја имала је 28.000 становника. Данас једва достиже 5.000. Град је настао за време шпанске колоније као пошта на путу између рудника Потоси, Оруро и лука одакле су се метали извозили. Од тада је његово становништво посвећено узгоју лама и алпака. У основи узгајају кромпир, киноу и јечам.
© Sputnik / Sebastián Ochoa
Зидови и плафон препричавају сцене свеопштег потопа, Нојеве барке, такође крштења светог Фрање Ксаверског од староседелаца.
© Sputnik / Sebastián Ochoa
© Sputnik / Sebastián Ochoa
Апостол Сантјаго је био светац заштитник Шпаније од 9. века. Када су освојили ове висине донели су свој култ и правили храмове посвећене њему.
© Sputnik / Sebastián Ochoa