Пошто је број Срба пао на испод 30 одсто у Вуковару, више у том граду не могу ни да траже двојезичне табле на институцијама. Док је законом ћирилица била у обавезној употреби, скидана је чекићима и камењем. Сада, чекићи неће бити више потребни – укида се двојезичност у Вуковару.
Ништа значајно се не мења, јер су нам те табле лупали и прелепљивали и кад смо на њих имали право. Двојезичне табле и службена употреба ћирилице у јавним органима у Вуковару никада нису ни заживели. У протеклих десет година, иако смо ми то право имали, Хрватска никада није спроводила те одредбе у дело. Разним правним махинацијама заобилазили су њихову примену и до данас тога није било, прича нам Милаковић који је и одборник у Градском већу
Деца неће бити оштећена
Право двојезичности које је загарантовано Законом о службеној употреби језика и писма односи се на службену употребу у јавној комуникацији, али, на сву срећу, не обухвата употребу у школама, нити се односи на било који сегмент образовања. Васпитавање деце на српском језику и ћириличном писму неће бити угрожено новонасталим променама.
По Закону о одгоју и образовању, који нема везе са Законом о службеној употреби језика и писма на који се промене проузроковане смањењем броја становника односе, у хрватском образовном систему настава се одвија по три модела – А, Б, Ц. Док кнински ђаци похађају наставу по Ц моделу који подразумева наставу српског језика и православне веронауке у оквиру допунског часа, ђаци вуковарских школа наставу прате по моделу А, који подразумева појачану националну групу предмета. Дакле, историја, српски језик, географија и култура (ликовна, музичка), уче се по посебно прилагођеном националном програму, а настава се одвија на матерњем српском и ћирилици.
Грех је бити Србин у Хрватској
Иако у вуковарским школама влада атмосфера апартхејда, где српска деца похађају наставу у одвојеним сменама од хрватске са којом се не мешају, српским ђацима ће и даље бити одобрен вид наставе који им омогућава школовање на матерњем језику.
Ипак, Милаковић истиче да поједини родитељи, из страха, бирају да се овог права одрекну.
Овде имате случајеве српске деце који наставу похађају на хрватском, а не на српском, али, срећом, такви случајеви нису претерано раширени. Има случајева где родитељи иду линијом мањег отпора, јер наша деца касније добијају двојезична сведочанства, па сутра када се запошљавају неки страхују да би им то могао бити проблем, каже Милаковић
Нужност укидања права Србима
Душан Радмановић, економиста у пензији из Вуковара, сматра да је укидање двојезичности Србима законом дозвољено, али не и нужно. Он напомиње да је исто право у одређеним крајевима Хрватске загарантовано Италијанима, иако су они далеко испод једне трећине потребне за његово имплементирање.
У Вуковару је у питању политика, односно, симболика јер овде се ради о поштовању људских права. Ако је један народ проглашен као мањински у држави где је био конститутивни, онда треба да се поштују и примењују мањинска права и једно од тих права је управо право на писмо и језик.
Слично мисли и Милаковић, који право двојезичности Срба у Вуковару сматра, посматрано кроз историјску перспективу, неотуђивим.
Да смо ми нека нормална средина, то право се не би морало ни укидати, могло би се сматрати и стеченим јер без обзира на то што је дошло до пада броја становника, тај пад није тако „значајан“ јер се ради о промени од свега неколико стотина људи.
Вуковар
© AP Photo / Darko Vojinovic
Остварен Туђманов сан
Недавно спроведени попис у Хрватској показао је да се број преосталих тамошњих Срба све више приближава броју који је некадашњи хрватски председник Фрањо Туђман прописао као неопходан за трајно решавање „српског питања“ у Хрватској. Туђман који је, по пресуди Међународног кривичног суда за бившу Југославију учествовао у „удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва из регије Крајина“, говорио је како ће српско питање у Хрватској бити решено за сва времена када њихов број спадне испод три процента у укупној популацији. Срба је у данас у Хрватској 3,2 одсто.
Споменик Фрањи Туђману у Вуковару
© Tanjug / Сава Радовановић
Бројка од три процента битна је пре свега из разлога што се односи на права мањина у која се, између осталих, убраја и право коришћења матерњег језика и писма за грађане Републике Хрватске који су друге националности.
Управо због овога, вуковарски Срби, који су вековима насељавали област Вуковарско-сремске жупаније, изгубили су право двојезичности које су уживали чак и у времену аустријских царева.
Изгубили су дефинитивно оно што нису ни имали.