Овако наш искусни дипломата у пензији Владислав Јовановић за Спутњик коментарише интервју који је Анке Конрад дала листу „Политика“, први од како је села у столицу немачког амбасадора у Србији. Она је на том месту наследила Томаса Шиба и, сасвим очекивано, наследила је и његову реторику, оправдавајући НАТО бомбардовање СРЈ као „неминовно ради спречавања злочина против хуманости на Косову и Метохији“. Знала је, несумњиво, какву ће то реакцију у Србији изазвати, јер су наши званичници став Шиба оценили као неистинит, злонамеран и недипломатски.
Дипломатија без рукавица послушног бирократе
Од америчког амбасадора у Београду Кристофера Хила је пак преузела поруку да Србија треба да се окрене Западу, коју је она конкретизовала у позиву за увођење санкција Русији.
Понављање добро познатих ставова да је немогуће поредити Косово и Украјину због различитих полазних основа, по оцени некадашњег шефа наше дипломатије, само указује на то колико је Конрадова послушни бирократа. По његовом мишљењу, то што је рекла је катастрофално за њен деби, а нашој јавности се представила у најконзервативнијем виду пошто није макла од деведесетих година прошлог века.
Нови амбасадор Немачке у Србије, Анке Конрад, у првом контакту са јавношћу сигурно није стекла овдашње симпатије
© Tanjug / VLADIMIR SPORCIC
„Нисам изненађен, јер је познат немачаки став, него сам изненађен дипломатском неумешношћу и незрелошћу коју је та особа показала. Долази у једну земљу први пут и уместо да искаже добру вољу, да стекне симпатије, она нас удара чекићем по глави и то старим 30 и више година“, сликовит је Јовановић.
А шта је са људским правима Руса у Украјини
Како може да говори о томе да је немогуће поредити Косово и Украјину због различитих полазних основа, пита се он, подсећајући да НАТО агресију на СРЈ оправдава наводним масовним кршењем људских права, а не види кршење људских права Руса у Украјини које интензивно траје од 2014. године.
Зато што су победници у Хладном рату они, по речима Јовановића, себи дају за право да раде шта хоће, па су тако и измислили хуманитарну катастрофу која је била не претходница него последица њиховог бомбардовања Косова и Метохије. Тиме мисле да себе ослободе чињенице да су учествовали у рату, што је, како сматра, дрскост.
Уверен је, ипак, да осећају ту своју слабу тачку јер Русији замерају због упада у Украјину, која је тамо превасходно ушла ради заштите руског народа који је распадом Совјетског Савеза нагло почео да бива жртва једне агресивне политике према њима. На Косову је, пак, уместо измишљотине да је албански народ жртва српске агресије, постојала агресија тог народа према Србији, увелико организована и подстрекивана од стране Запада. Посебно је у томе била активна Немачка, објашњава наш саговорник.
Једначина која не штима
„Виде они да та једначина не штима и то им смета и зато журе да што пре затворе питање Косова на једини начин који њима одговара, не хајући за нас и наше интересе, како би могли ослобођени тог непријатног терета који имају да се усредсреде на Русију, позивајући се на аргумент да је прешла међународно признате границе“, каже Јовановић.
По његовом мишљењу, то је слабост Запада коју они веома осећају, много више него што ми мислимо. И зато им се толико жури да то питање што пре затворе. Зато нас и приморавају на оно што није прихватљиво за сваку земљу која држи до своје независности, каже наш саговорник.
Амерички амбасадор Кристофер Хил би да се Србија окрене Западу који жели да што пре буде затворено питање Космета и да Србија уведе санкције Русији
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ко је у ствари изолован
У том позиву да следимо ЕУ и да се прикључимо антируским санкцијама, јер смо на путу ка ЕУ, немачка амбасадорка као један од кључних аргумената истиче то што је Русија на последњој седници Генералне скупштине УН наводно остала изолована. На питање како је могуће да не виде да три четвртине човечанства није пристало да уведе санкције Русији, међу којима и најмоћније државе у политичком и економском смислу, попут Кине, он каже да се не виде добро у огледалу.
„Та њихова монолитност која се исказала у жељи да нашкоди не само интересима него и постојању друге велике силе – Русије није благонаклоно виђена ни примљена код три четвртине света. Нарочито код низа других великих сила. Чак и једна Турска која је друга најјача чланица НАТО-а по оружаним снагама, изражава жељу да се нађе на другој страни“, истиче некадашњи дипломата.
Он подсећа да је Анкара већ најавила да би од идуће године хтела да буде члан Шангајске организације за сарадњу. То што једна дуго година интегрисана чланица тог западног света, каква је Турска, не осећа потребу да му апсолутно припада и покушава да нађе решење на другој страни, значи да се тако нешто може појавити још негде.
Та западна политика против Русије, по његовој оцени, почиње да даје контраефекте. Запад то још неће да призна, али сигурно да увиђа, уверен је Јовановић.