https://sputnikportal.rs/20221003/nemacka-diplomatija-bez-rukavica--cekicem-po-glavi-srbije-u-zurbi-da-zatvore-kosovsko-pitanje-1143962877.html
Немачка дипломатија без рукавица – чекићем по глави Србије у журби да затворе косовско питање
Немачка дипломатија без рукавица – чекићем по глави Србије у журби да затворе косовско питање
Sputnik Србија
Нова амбасадорка Немачке у Србији у својој првој изјави, иначе сасвим непримереној дипломатији, показала је да Западу смета неравнотежа која постоји у случају... 03.10.2022, Sputnik Србија
2022-10-03T22:43+0200
2022-10-03T22:43+0200
2022-10-03T22:43+0200
свет
свет
србија
свет – политика
дипломатија
немачка
кристофер хил
украјина
косово и метохија (ким)
антируске санкције
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0e/1132474028_0:255:3073:1984_1920x0_80_0_0_7f9866ed3fe6146acd8a7c8b819b17ea.jpg
Овако наш искусни дипломата у пензији Владислав Јовановић за Спутњик коментарише интервју који је Анке Конрад дала листу „Политика“, први од како је села у столицу немачког амбасадора у Србији. Она је на том месту наследила Томаса Шиба и, сасвим очекивано, наследила је и његову реторику, оправдавајући НАТО бомбардовање СРЈ као „неминовно ради спречавања злочина против хуманости на Косову и Метохији“. Знала је, несумњиво, какву ће то реакцију у Србији изазвати, јер су наши званичници став Шиба оценили као неистинит, злонамеран и недипломатски.Дипломатија без рукавица послушног бирократеОд америчког амбасадора у Београду Кристофера Хила је пак преузела поруку да Србија треба да се окрене Западу, коју је она конкретизовала у позиву за увођење санкција Русији.Понављање добро познатих ставова да је немогуће поредити Косово и Украјину због различитих полазних основа, по оцени некадашњег шефа наше дипломатије, само указује на то колико је Конрадова послушни бирократа. По његовом мишљењу, то што је рекла је катастрофално за њен деби, а нашој јавности се представила у најконзервативнијем виду пошто није макла од деведесетих година прошлог века.А шта је са људским правима Руса у УкрајиниКако може да говори о томе да је немогуће поредити Косово и Украјину због различитих полазних основа, пита се он, подсећајући да НАТО агресију на СРЈ оправдава наводним масовним кршењем људских права, а не види кршење људских права Руса у Украјини које интензивно траје од 2014. године.Зато што су победници у Хладном рату они, по речима Јовановића, себи дају за право да раде шта хоће, па су тако и измислили хуманитарну катастрофу која је била не претходница него последица њиховог бомбардовања Косова и Метохије. Тиме мисле да себе ослободе чињенице да су учествовали у рату, што је, како сматра, дрскост.Уверен је, ипак, да осећају ту своју слабу тачку јер Русији замерају због упада у Украјину, која је тамо превасходно ушла ради заштите руског народа који је распадом Совјетског Савеза нагло почео да бива жртва једне агресивне политике према њима. На Косову је, пак, уместо измишљотине да је албански народ жртва српске агресије, постојала агресија тог народа према Србији, увелико организована и подстрекивана од стране Запада. Посебно је у томе била активна Немачка, објашњава наш саговорник.Једначина која не штима„Виде они да та једначина не штима и то им смета и зато журе да што пре затворе питање Косова на једини начин који њима одговара, не хајући за нас и наше интересе, како би могли ослобођени тог непријатног терета који имају да се усредсреде на Русију, позивајући се на аргумент да је прешла међународно признате границе“, каже Јовановић.По његовом мишљењу, то је слабост Запада коју они веома осећају, много више него што ми мислимо. И зато им се толико жури да то питање што пре затворе. Зато нас и приморавају на оно што није прихватљиво за сваку земљу која држи до своје независности, каже наш саговорник.Ко је у ствари изолованУ том позиву да следимо ЕУ и да се прикључимо антируским санкцијама, јер смо на путу ка ЕУ, немачка амбасадорка као један од кључних аргумената истиче то што је Русија на последњој седници Генералне скупштине УН наводно остала изолована. На питање како је могуће да не виде да три четвртине човечанства није пристало да уведе санкције Русији, међу којима и најмоћније државе у политичком и економском смислу, попут Кине, он каже да се не виде добро у огледалу.Он подсећа да је Анкара већ најавила да би од идуће године хтела да буде члан Шангајске организације за сарадњу. То што једна дуго година интегрисана чланица тог западног света, каква је Турска, не осећа потребу да му апсолутно припада и покушава да нађе решење на другој страни, значи да се тако нешто може појавити још негде.Та западна политика против Русије, по његовој оцени, почиње да даје контраефекте. Запад то још неће да призна, али сигурно да увиђа, уверен је Јовановић.
србија
немачка
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
свет, србија, свет – политика, дипломатија, немачка, кристофер хил, украјина, косово и метохија (ким), антируске санкције
свет, србија, свет – политика, дипломатија, немачка, кристофер хил, украјина, косово и метохија (ким), антируске санкције
Немачка дипломатија без рукавица – чекићем по глави Србије у журби да затворе косовско питање
Нова амбасадорка Немачке у Србији у својој првој изјави, иначе сасвим непримереној дипломатији, показала је да Западу смета неравнотежа која постоји у случају Косова и Украјине, због чега жури да затвори питање Косова и Метохије. При том, Запад не види, или неће да види, да је уместо Русију, изоловао себе од највећег дела света.
Овако наш искусни дипломата у пензији Владислав Јовановић за Спутњик коментарише интервју који је Анке Конрад дала листу „Политика“, први од како је села у столицу немачког амбасадора у Србији. Она је на том месту наследила Томаса Шиба и, сасвим очекивано, наследила је и његову реторику, оправдавајући НАТО бомбардовање СРЈ као „неминовно ради спречавања злочина против хуманости на Косову и Метохији“. Знала је, несумњиво, какву ће то реакцију у Србији изазвати, јер су наши званичници став Шиба оценили као неистинит, злонамеран и недипломатски.
Дипломатија без рукавица послушног бирократе
Од америчког амбасадора у Београду Кристофера Хила је пак преузела поруку да Србија треба да се окрене Западу, коју је она конкретизовала у позиву за увођење санкција Русији.
Понављање добро познатих ставова да је немогуће поредити Косово и Украјину због различитих полазних основа, по оцени некадашњег шефа наше дипломатије, само указује на то колико је Конрадова послушни бирократа. По његовом мишљењу, то што је рекла је катастрофално за њен деби, а нашој јавности се представила у најконзервативнијем виду пошто није макла од деведесетих година прошлог века.
„Нисам изненађен, јер је познат немачаки став, него сам изненађен дипломатском неумешношћу и незрелошћу коју је та особа показала. Долази у једну земљу први пут и уместо да искаже добру вољу, да стекне симпатије, она нас удара чекићем по глави и то старим 30 и више година“, сликовит је Јовановић.
А шта је са људским правима Руса у Украјини
Како може да говори о томе да је немогуће поредити Косово и Украјину због различитих полазних основа, пита се он, подсећајући да НАТО агресију на СРЈ оправдава наводним масовним кршењем људских права, а не види кршење људских права Руса у Украјини које интензивно траје од 2014. године.
Зато што су победници у Хладном рату они, по речима Јовановића, себи дају за право да раде шта хоће, па су тако и измислили хуманитарну катастрофу која је била не претходница него последица њиховог бомбардовања Косова и Метохије. Тиме мисле да себе ослободе чињенице да су учествовали у рату, што је, како сматра, дрскост.
Уверен је, ипак, да осећају ту своју слабу тачку јер Русији замерају због упада у Украјину, која је тамо превасходно ушла ради заштите руског народа који је распадом Совјетског Савеза нагло почео да бива жртва једне агресивне политике према њима. На Косову је, пак, уместо измишљотине да је албански народ жртва српске агресије, постојала агресија тог народа према Србији, увелико организована и подстрекивана од стране Запада. Посебно је у томе била активна Немачка, објашњава наш саговорник.
„Виде они да та једначина не штима и то им смета и зато
журе да што пре затворе питање Косова на једини
начин који њима одговара, не хајући за нас и наше интересе, како би могли ослобођени тог непријатног терета који имају да се усредсреде на Русију, позивајући се на аргумент да је прешла међународно признате границе“, каже Јовановић.
По његовом мишљењу, то је слабост Запада коју они веома осећају, много више него што ми мислимо. И зато им се толико жури да то питање што пре затворе. Зато нас и приморавају на оно што није прихватљиво за сваку земљу која држи до своје независности, каже наш саговорник.
У том позиву да следимо ЕУ и
да се прикључимо антируским санкцијама, јер смо на путу ка ЕУ,
немачка амбасадорка као један од кључних аргумената
истиче то што је
Русија на последњој седници Генералне скупштине УН наводно остала
изолована. На питање како је могуће да не виде да три четвртине човечанства није пристало да уведе санкције Русији, међу којима и најмоћније државе у политичком и економском смислу, попут Кине, он каже
да се не виде добро у огледалу.
„Та њихова монолитност која се исказала у жељи да нашкоди не само интересима него и постојању друге велике силе – Русије није благонаклоно виђена ни примљена код три четвртине света. Нарочито код низа других великих сила. Чак и једна Турска која је друга најјача чланица НАТО-а по оружаним снагама, изражава жељу да се нађе на другој страни“, истиче некадашњи дипломата.
Он подсећа да је Анкара већ најавила да би од идуће године хтела да буде члан Шангајске организације за сарадњу. То што једна дуго година интегрисана чланица тог западног света, каква је Турска, не осећа потребу да му апсолутно припада и покушава да нађе решење на другој страни, значи да се тако нешто може појавити још негде.
Та западна политика против Русије, по његовој оцени, почиње да даје контраефекте. Запад то још неће да призна, али сигурно да увиђа, уверен је Јовановић.
