„То је свакако питање пре свега за директоре студентских центара. Оно што смо донели као одлуку то је, да имајући у виду поремећаје на тржишту, потребно је да се врло фрагментално, на неки начин повећају цене студенског живота у смислу смештаја, у зависности од категорије, али такође и исхране“, казао је министар на Факултету политичких наука после обележавања почетка академске године.
Ружић је објаснио да такву ситуацију намећу нове околности.
„Ако вам кажем да је исхрана 260 динара дневно, а ту говоримо о доручку, ручку и вечери, онда вам је јасно да је само важно видети по ком моделу се то ради, колика је партиципација државе, а колика родитеља, односно студената. Партиципација државе је више од 80 одсто и такав модел мислим да не постоји у великом броју развијених земаља“, казао је Ружић.
Он је додао да су и станови и такозване студенске собе у приватном смештају много поскупеле и да је веће интересовање студената за смештај у студентским домовима.
„Београдски студентски центар са свим домовима које има, поседује капацитет од 10.500 места. Сагледавамо могућности и начине да то проширимо преко већ регистрованих и лиценцираних домова ученика средњих школа, ако то буде могуће“, истакао је Ружић.
Одоварајући на питање Танјуга да ли ће се академска година одвијати неометано, ако се узме у обзир најављена енергетска криза, Ружић је рекао да је образовни систем један од најсензитивнијих у нашој држави.
„Што се тиче енергетске кризе, она није локална и регионална, она је планетарна и образовни систем јесте један од најсензитивнијих система у нашем друштву и држави. Могу да поновим да ће и ова Влада у техничком мандату и будућа влада у фокус ставити образовни систем“, казао је Ружић.
Он је додао да не очекује проблеме у високошколским установама због енергетске кризе.
„Свакако позивам све оне који су органи руковођења било у високошколским установама, основним и средњим школама да поведу рачуна и да колико је могуће промовишу штедњу“, казао је министар просвете.