СВЕТ

Одлука ОПЕК плус о смањењу производње нафте: Америка шокирана али не може ништа

Одлука чланица организације ОПЕК плус да од новембра смање производњу нафте за два милиона барела дневно мотивисана је економским разлозима, али је из америчког угла реч о и те како политичкој одлуци, оцењује адвокат и аналитичар Бранко Павловић.
Sputnik
Како каже, ако имамо у виду да је услед компликација у западним економијама и актуелних криза у току пад привредне активности, а рецесија је неминовна у дужем временском периоду, економски је било потпуно оправдано смањити производњу нафте за два милиона барела дневно јер нема потражње.

Америка шокирана

„Притом, сама чињеница да су државе попут Саудијске Арабије, Катара, Уједињених Арапских Емирата и Бахреина изразиле спремност да се укључе у Шангајску организацију за сарадњу био је сигнал да су те земље донеле одлуку да следе сопствене интересе. У том смислу је мотивација ОПЕК-а плус да смањи производњу нафте сто посто економска, али је за Америку неприхватљиво да било ко ставља сопствене интересе испред америчких. Наиме, САД су навикле на Европску унију и Велику Британију, државе које без проблема стављају америчке интересе испред сопствених, али су сада шокиране када су схватиле да постоје и неке друге земље које нису Кина, Русија или Индија, али се понашају на исти начин, односно штите сопствене интересе“, сматра Павловић.
Америка се, додаје наш саговорник, може љутити на чланице ОПЕК-а због ове одлуке, али им суштински - не може ништа.
„Они ће да прете, да упозоравају, али чињеница је да су отворили много фронтова и да је, у тренутку када су у изузетно заоштреним односима са Русијом и нешто мало мање заоштреним са Кином, њихова стварна логистика којом могу некога озбиљније да притисну заправо мала. Они немају капацитета за то и отуда се ти отпори америчкој политици сада и појављују. Наиме, друге државе су охрабрене јер виде да нису саме и да су у борби против сламања америчког империјализма ту чврсто и Русија и Кина. То је, наравно, поучно и за нас јер је реч о процесу који ћемо убудуће непрекидно гледати“, указује Павловић.

Бајден у проблему

И Јелица Путниковић, стручњак за енергетику и уредница „Енергије Балкана“ оцењује да је ОПЕК плус, након што је установио да је на светском тржишту опала потражња за сировом нафтом, донео добру економску одлуку.
„Они не желе да дозволе даље појефтињење нафте, до чега би свакако дошло уколико је понуда превелика. Зато су и одлучили да смањењем производње реагују на инфлацију, економску кризу и започету рецесију. Наравно да то смета Америци јер је председник Бајден током читаве године имао проблема због скупих деривата, пре свега бензина који Американци немилице троше. Њихови аутомобилу нису економични, имају огромну потрошњу, а како се ближе избори у САД њему не одговарају скупи деривати и већ се због ове одлуке чланица ОПЕК плус наљутио“, наводи наша саговорница.
Саудијска Арабија је, указује, овим потезом показала да неће послушати апеле Бајдена које је упутио приликом последње посете тој земљи, када је инсистирао на томе да повећају производњу и пласман сирове нафте.

„Цена нафте је тренутку доношења одлуке ОПЕК-а плус износила 92 долара по барелу и то је цена која одговара свим произвођачима нафте, јер ту имају довољно и зараде и могућности да инвестирају у истраживања и отварања нових бушотина. Верујем да ће ова одлука и надаље сачувати цену нафте на том нивоу, али треба истаћи да на цене сировина попут нафте утичу многа политичка и геополитичка дешавања, па чак и изјаве разних политичара, тако да ћемо видети шта ће се дешавати по питању цене. Америка је, са своје стране, најавила да ће сада из робних резерви продати одређене количине нафте како би покушала да снизи цену“, примећује Путниковићева.

Одлука о смањењу производње није обрадовала ни Европљане, каже наша саговорница, будући да је Европа одустала од куповине руске нафте.
„Треба рећи да су изјаве европских политичара о томе да ће покушати да ограниче цену руске нафте неозбиљне, јер Русија сада Европи не продаје нафту. Притом, од 1. новембра на снагу ступа шести пакет санкција који подразумева да у Европу не може да се увози руска нафта, осим онога што стиже нафтоводом „Дружба“ до Мађарске, Чешке и Словачке, а и Бугарска је изузета од тог пакета санкција. Тако да Европа испада смешна са таквим изјавама, јер шта то значи - они неће да купе руску нафту, а другим купцима желе да ограниче цену? То је на слободном светском тржишту немогуће извести и овакве изјаве политичара су, суштински, намењене њиховим гласачима, будући да ни они сами у њих не верују“, закључује Јелица Путниковић.
Бројна ограничења Запада против Русије изазвала су рекордну инфлацију и раст цена горива. Амерички председник је још у јулу био у посети Саудијској Арабији, захтевајући да се повећа производња и испоруке нафте земљама Персијског залива.
СВЕТ
Генерални секретар ОПЕК: Све има своју цену, па и енергетска безбедност
Коментар