Одлука ЕУ о томе одложена је за 1. децембар, пошто председник Србије Александар Вучић на једном од панела данас формиране Европске политичке заједнице (ЕПЗ) није био усамљен у оцени да кажњавање Србије није фер. Добио је подршку лидера Мађарске, Грчке, Бугарске и Албаније, насупрот Хрватској која је иницирала да Србија не буде изузета.
Уочи данашњег скупа у Прагу на коме је формирања ЕПЗ чланице Европске уније изгласале су осми пакет санкција против Русије, који је усмерен на ограничавање цене нафте коју Русија извози морским путем не само у ЕУ него и земље изван ње. На инсистирање Хрватске и Србија је од 1. новембра требало тиме да буде обухваћена, што би значило да неће моћи да увози руску нафту преко Јадранског нафтовода (Јанаф).
По оцени , научног саветника из Института за европске студије, Александра Гајића, таква одлука је била све само не добра порука, која је могла само да продуби разлике, уочи формирања ЕПЗ, осмишљене са идејом стварања политичке кохезије на целом континенту, укључујући ту и нечланице Европске уније.
Поготово што би Бугарска, у којој руски Лукоил има главну рафинерију и изузета је од те мере иако је чланица ЕУ, по дифолту пре свега требало да испоштује одлуке Брисела.
Изузећима до привидног јединства ЕУ
Гајић каже да то пре свега види као политику двоструких стандарда, односно као вид кажњавања Србије, јер је практично једина земља на простору Европе која није увела санкције Русији.
Он подсећа да су и у неким ранијим приликама поједине чланице ЕУ попут Мађарске и Словачке биле изузете да би се показало јединство око придруживања одређеном пакету санкција на које оне нису пристајале.
„Овога пута су тако урадили са Бугарском да би се створило европско јединство, али је на тај начин Србија требало да буде грубо кажњена на иницијативу пре свега Хрватске, којој су се придружиле још неке чланице ЕУ. На мала врата Србији се наноси финансијска штета баш због тога што се не придржава антируских санкција, због односа које има са Русијом и повољније позиције због јефтиније цене руске нафте“, оцена је нашег саговорника.
Срамотна одлука
И док су из Министарства енергетике саопштили да је од раније познато да после 1. новембра ове године Србија неће моћи да се снабдева руском нафтом и да је најбитније то да ће тржиште нафте и домаћа рафинерија и надаље имати нормално снабдевање, премијерка Ана Брнабић није крила огорченост због двоструког аршина Брисела.
Руска нафта од 1. новембра, по слову ЕУ, више неће стизати у Србију
© Sputnik / Сергеј Суботин
/ По њеној оцени одлука ЕУ да из пакета санкција изузме неке чланице Уније, а не и Србију и то на експлицитан захтев Хрватске, је срамотна. То би, како каже, нашој земљи избило из џепа стотине милиона долара пошто бие уместо руске нафте морала да набавља другу, скупљу.
Гајић сумња да би такав приступ ЕУ према Србији дао ефекат какав Брисел очекује од Београда.
„Ја мислим да би то било контрапродуктивно, поготово што увођење санкција Србије Русији није тема и део данашњег оснивачког састанка Европске политичке заједнице у Прагу, формиране према идеји француског председника Емануела Макрона, да окупи све европске државе, па и нечланице ЕУ. Ово је урађено на доста груб начин. То јесте Хрватска иницирала, али сигурно то не би могло да буде усвојено да иза тога нису стајале моћне чланице ЕУ“, истиче познавалац функционисања Европске уније.
Наш саговорник каже да се на овакав начин постиже дисциплиновање држава.
Присилна хомогенизација
Тиме је указано на то шта се може десити нечланицама ЕУ ако буду искакале из неког оквира у који ће покушати да их увуку државе које воде ЕУ и евроатлантско савезништво које стоји иза свега тога.
„Могуће је да они мисле да ће на тај начин хомогенизовати, створити једноумље. На овај начин демонстрирате да нека држава може да буде кажњена, па према томе, и осталим државама стављате до знања да на сличан начин могу да прођу следећи пут. Остаје, наравно, да се види да ли ће то створити присилну хомогенизацију или ће изазвати контраефекат“, каже Гајић.
У сваком случају, то није добра порука, закључио је саговорник Спутњика.
Србија ће руску нафту највероватније заменити ирачком
Нафтна индустрија Србије (НИС) је засад избегла ситуацију да као највећи конзумент Јанафа са којим има годишњи уговор - пуно за празно, од 1. новембра тим нафтоводом моћи да допрема сваку другу нафту – ирачку, либијску, норвешку, венецуеланску… сем руске. Одлућивање о томе је одложено до 1. децембра.
За Србију скупља нафта
Пошто је по отпочињању специјалне руске војне операције у Украјини руска нафта од краја марта била јефтинија у односу на друге, НИС је, по речима министарке енергетике Зоране Михајловић, њу више увозио тако да она чини 55 одсто укупне нафте у Србији.
Уколико одлука ЕУ буде важила и за Србију, руска нафта ће морати да буде супституисана другом скупљом, по оцени стручњака за енергетику, највероватније ирачком нафтом киркук.
Некадашњи председник Нафтног комитета Србије, Горан Радосављевић је раније изјавио Спутњику да ће, свакако, за оне који се сада појављују као нови купци на неком тржишту и цена бити нова, јер у питању нису дугорочни уговори.