Уз ову оцену, наш некадашњи шеф дипломатије, Владислав Јовановић, истиче да то, такође, говори да је Србија стасала у видљив међународни субјекат.
Председник Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) Мохамед бин Зајед ел Нахјан прво је допутовао у Београд и разговарао са председником Србије Александром Вучићем где је у нашем фокусу било сагледавање могућности за снабдевеност Србије нафтом, поготово у ситуацији када је под знаком питања даљи увоз руске нафте Јадранским нафтоводом.
Незаобилазни су, наравно, били и разговори о целокупној ситуацији у Украјини. Вучић је Ел Нахјана упознао с тим шта је то што Запад очекује од Србије и под каквим се све притисцима налазимо.
Нема случајности у политици
Већ наредног дана председник УАЕ је у Санкт Петербургу разговарао са председником Русије Владимиром Путином о сарадњи у ОПЕК плус, у оквиру којег делује и Русија са осталим произвођачима и извозницима нафте. Посета Ел Нахјана била је усмерена и на помоћ у постизању ефикасних политичких решења кризе у Украјини, како је то саопштило Министарство иностраних послова УАЕ.
Јовановић за Спутњик каже да овакав след догађаја није случајност, јер случајности у политици нема.
„Чињеница да је шеф УАЕ Мохамед бин Зајед ал Нахјан после посете Београда отишао у Русију није ни случајна, ни безначајна. Прво, он упозорава Америку и њен политички и војни блок да је милитантном политиком према Русији која је дефинисана и пре рата у Украјини јер је окарактерисана као непријатељ Запада, изазвала не само недоумице него и прибојавања земаља које се не придружују том пакету санкција, нити их поздрављају. Напротив, оне су остале отворене за дипломатске односе и економску сарадњу са Русијом“, каже наш познати дипломата у пензији.
Запад у изолацији
Дан после разговора са председником Србије у Београду, председник Емирата Ел Нахјан је разговарао са Путином у Русији
© Tanjug / RADE PRELIC
То што је изостала солидарност југа и истока планете са политичким западом по питању санкција је, како сматра, неповољна чињеница по Запад јер га ставља у изоловану позицију и то не наспрам Русије, него наспрам остатка света.
„Тако је и ова посета Русији после Београда демонстрација те несагласности највећег броја држава југа и истока света са настављањем тих санкција јер последице тога се осећају свуда, не само у односима између Запада и Русије“, напомиње Јовановић.
То је, како он сматра, упозорење Западу да можда и сам преиспита да ли му тај економски рат који води против Русије и даље користи, или би могао да направи неке промене које би биле прихватљивије за остатак света.
На питање, да ли овакав след дипломатских активности шефа УАЕ указује на важну дипломатску улогу Београда, што би могло да утиче на однос Запада према Србији која је под његовим притиском, наш саговорник напомиње да су ти притисци на нас стални и да су постојали и пре дешавања у Украјини.
Србија стасала
Они су, према његовим речима, константа практично, већ 30 година. То је начин разговора који је Запад имао са свим властима у Србији и они се тих притисака, мишљења је он, неће одрећи.
„Али у овом тренутку ти притисци немају такву перспективу да буду крунисани очекиваним успехом, јер је у међувремену сама Србија стасала, изнутра се учврстила и израсла у један видљив међународни субјекат. Видљив по афирмацији њене политике независности, војне неутралности. Она је успела и успева да политику блиског партнерства и сарадње води са свим земљама, укључујући и кључне западне земље које то желе“, оцена је Јовановића.
Таква политика требало би да подразумева одсуство великих притисака и наметања решења према нашој страни, истиче он, али и додаје да Запад још није научио да то не треба да чини. Ипак, каже он, сада има шансу да то почне да разматра због актуелне ситуације али и укрштања разних догађаја у свету.
Посредовање између Запада и Русије
На питање, да ли ова дипломатска акција Емирата значи и њихову препоруку да би у једном тренутку могли да буду посредник у евентуалним преговорима између Запада и Русије, с обзиром на то да нису увели санкције Русији, а важе за блиске сараднике Запада, Јовановић сматра да је то могуће.
Он напомиње да колико год да је ситуација у Украјини све компликованија и непредвидивија, чињеница јесте да негде у сенци стоји могућност изласка из тога мирним путем, преговарањем.
По његовој оцени више је земаља које би биле заинтересоване да у том правцу припомогну. Турска се сама препоручила, подсећа он, деловала је и даље делује у том правцу.
„С друге стране, Швајцарска се дисквалификовала тиме што је увела санкције Русији и она као неутрална земља погодна за такве разговоре, невидљиве, дискретне, није више сада у могућности за то. Србија је по својој природи таква земља која би могла да помогне ако би то обе стране хтеле и подржале. Емирати и друге земље које имају добре односе и са Западом и са Русијом, укључујући и значајне земље као што је Индија, могле би да одиграју нешто у сенци, невидљиво, што би се касније могло показати као видљиво“, сматра овај дипломата са великим искуством.
Уједињени арапски емирати би могли да буду посредник у евентуалним преговорима између Запада и Русије
© AP Photo / Kamran Jebreili
Не занемарити Маска
Он напомиње да се у самој Америци појављују гласови утицајних личности које се залажу за мирни излаз из ситуације, попут једног од најбогатијих људи света Илона Маска који је говорио и о Русији и Украјини, али и Кини и Тајвану. Није то безначајно, сматра Јовановић, додајући да је питање да ли су то само његова размишљања, или је био од некога охрабрен да то ради због такозваног пуштања балона, односно испитивања таквих могућности.
„На крају, Америка је пред изборима за Конгрес до којих је остало још око месец дана и неизвесно је шта ће тамо бити и интерес је и републиканаца и демократа да придобију већи број гласача. Сигурно је да гласачи нису за ратну опцију, да нису за то да живе са ратом за леђима, тако да и тај моменат невидљиво присуствује у тим размишљањима свих којима је стало до заустављања садашњег компликовања ситуације у свету, да се нађе неки путић за смиривање, а касније и за излазак из ове опасне ситуације“, каже он.
Зато и у том контексту ваља гледати на дипломатску акцију Мохамеда бин Заједа ел Нахјана и његову посету Београду, а само дан касније и Русији.