„Постоји нуклеарна претња. Председник Русије Владимир Путин каже да не блефира. Он не може себи да допусти да блефира. Треба да буде јасно да они који подржавају Украјину - Европска унија, њене државе-чланице, САД и НАТО - такође не блефирају. Било какав нуклеарни напад на Украјину испровоцираће одговор – не нуклеарни одговор, него снажан одговор с војне стране“, рекао је Борељ на отварању Европске дипломатске академије у белгијском граду Брижу.
Борељ је додао да ће тај одговор бити погубан за руску армију.
Владимир Путин је у септембру, обраћајући се нацији, изјавио да је Запад прешао сваку границу у својој антируској политици, као и да стално упућује претње Русији. Путин је подсетио да Русија превазилази западну војну технику и упозорио оне који покушавају да је уцењују нуклеарним оружјем да би „ружа ветрова могла да се преокрене ка њима“.
Борељ забринут због гласања о антируској резолуцији
На скупу у Брижу шеф европске дипломатије се, такође, пожалио на то да је превише земаља, готово 20 одсто држава света, одбило да подржи резолуцију УН о референдумима у Доњецкој и Луганској Народној Републици, Херсонској и Запорошкој области, као и о ситуацији у Украјини.
„Задовољни смо, и ја сам веома задовољан резултатом гласања. Обављено је много посла да бисмо прешли праг од 140 земаља које су подржале иницијативу – то је резултат првог гласања. Ипак, дужан сам да кажем да сам веома забринут пошто је било превише суздржаних. Готово петина светске заједнице је одлучила да не подржи или да негира руску анексију. За мене је то веома много“, рекао је Борељ.
Генерална скупштина УН усвојила је антируску резолуцију која не признаје референдуме у ДНР, ЛНР, Херсонској и Запорошкој области. За резолуцију су гласале 143 земље, против је било пет држава, суздржаних 35.
Против су гласале: Русија, Белорусија, Сирија, Северна Кореја и Никарагва. Међу суздржаним су, поред осталих, биле Кина и Индија.
Земље региона, међу којима су Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, гласале су за резолуцију.