Многи се питају због чега Црвена звезда није личила на себе у мечу 4. кола Лиге Европе против Ференцвароша на „Групама арени“. Шта је могло тако драстично да се промени у односу на претходну седмицу где је мађарски представник разбијен на Маракани.
Разлог? Четири измене руског команданта у стартних 11, од чега две принудне, у удносу на сусрет 3. кола у попутности су збуниле Милоша Милојеивћа и Црвену звезду, која није личила на себе и која није могла озбиљније да угрози мађарског представника на евросцени.
Звезда је морала да се прилагођава током првог полувремена и није личила на себе у односу на онај састав од пре недељу дана.
Черчесов је решио да за разлику од београдске катастрофе, на терен пошаље Амера Гојака и Мароканца Рајана Маеа када је напад у питању, док су на клупи остали Франк Боли и најбољи играч Токмак Нгуен.
Десни бек Винго није се нашао у стартној постави, као ни везиста Лајдуни, али су ту у питању биле повреде и Ференцварош није могао да рачуна на поменуту двојицу фудбалера, већ је Черчесов убацио Вексеија и Пашка.
Ту је била и мала рокада у односу на прво одмеравање снага јер је Ботка дејствовао по десном боку у Будимпешти, а у Београду је покривао леву страну.
Испоставиће се да се Звезда припремала за нападе мађарског представника у Европи од Токмака Нгуена и Франка Болија, који су обично први избор Руса Черчесова, а овога пута то није био случај.
Звезда је била потпуно безопасна, иако је у првом полувремену имала више лопту у свом поседу. када је имала није знала шта тачно да ради са њом. Александар Катаи, Звездина десетка око које би требало да се врти игра, поново је био „невидљив“, исто се може рећи и за Мирка Иванића.
Једина светла тачка у поразу у Будимпешти био је Стефан Митровић. Не због чињенице да је постигао погодак у 55. минуту, већ због тога што је једини радио нешто конкретно на терену.
Није бежао од дуела, од трке са ривалом - дао је све од себе. Али један Митровић није довољан да би се избегла капитулација у престоници Мађарске, против добро организованог тима под командом „руског генерала“.
Напади Звезде били су лако „прочитани" од стране Ференцвароша, док је одбрана Звезде била изузетно лоша.
Први гол који се практично не прима ни на фудбалу у школском дворишту, где комплетна одбрана Звезде стоји и посматра како Закаријасен после одбране Милана Борјана лопту шаље у мрежу.
Други је такође прича за себе. Лопта која је предуго путовала, да би „села“ на главу Самија Маеа који је послао у небрањену мрежу. Тога је свестан и Звездин стратег Милош Милојевић.
„За мене је дефанзивни прекид ствар карактера екипе. Онакав гол се не дешава на тренингу. А када се не дешава на тренингу не може ни на утакмици. Можете да ме питата да ли би све тако било да је играо Милуновић, али он не би бранио човека у тој другој зони на 14 метара од гола. Дакле, дали би нам гол. А да је играо Милуновић, питали бисте ме зашто Ераковић игра десног бека. Да не игра Ераковић, питали бисте ме зашто не игра репрезентативац Србије“, рекао је Милојевић.
Драговић који је командант Звездине одбране, одиграо је вероватно најслабији меч откако је обукао црвено-бели дрес. Милан Родић деловао је дезоријентисано на терену, каснио је код оба гола и то је скупо коштало Звезду која је сада у изузетно тешкој ситуацији.
Победа против Трабзона за две недеље је обавезна, а онда у последњем колу против Монака у Кнежевини реч пораз не постоји..