СВЕТ

Вашингтон гневан на Саудијце али му остаје само да – чини уступке

Када су САД у питању, ниједна мера против Саудијске Арабије не може да буде искључена. Међутим, ниједна контрамера против Ријада нема великих изгледа на успех и Вашингтон практично може само једно – да чини уступке и попушта.
Sputnik
Одлука „Опека плус“ о смањењу производње нафте за два милиона барела дневно учинила је да атмосфера у Вашингтону постане прилично узаврела. На Саудијску Арабију, уз Русију водећу чланицу ове организације, обрушио се сав гнев Беле куће, али и Капитол хила – док председник Џозеф Бајден најављује „последице“ које ће пустињска краљевина трпети због одлуке да не следи интересе Америке, водећи демократски сенатори предлажу рестриктивне законе којима би се увео мораторијум на продају оружја Саудијској Арабији.

Вашингтону не остаје ништа друго осим да чини уступке

Ипак, Саудијска Арабија до пре неколико дана важила је за најважнијег америчког савезника на Блиском истоку још од 1945, када су председник Франклин Делано Рузвелт и саудијски краљ Абдулазиз утврдили споразум према коме ће САД гарантовати безбедност Саудијској Арабији, док ће Саудијска Арабија заузврат координисати политику експлоатације нафте са Вашингтоном.
СВЕТ
Бела кућа бесна: Саудијска Арабија ће се суочити са последицама због смањења производње нафте
Овај договор учвршећен је каснијим саудијским пристанком да сва међународна трговина нафтом буде исказана у доларима. Међутим, од самита Г20 у кинеском граду Хуанџоуу 2016, ствари се мењају, наводи спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић, а Ријад све тешње почиње да политику експлоатације нафте координише са Москвом.
Сада, у Вашингтону разматрају контрамере, међутим, нека врста обојене револуције или дворског удара, два омиљена оружја Вашингтона када су „непослушни режими“ у путању, нису опције, истиче Коркоделовић. Питање је како би саудијско друштво реаговало на избијање обојене револуције, а са друге стране, престолонаследник Мухамед је успео да у великој мери неутралише опозицију унутар велике породице Ел Сауда.
„Оно што ће Вашингтон вероватно пробати да уради, то је да настоји да нађе неко средње решење са Ријадом и са Емиратима, како би био избегнут раст цена који може да се догоди у САД“, сматра Коркоделовић.
Као што се прошлог јула Џозеф Бајден понизио када је морао да иде у Џеду, на ноге младом принцу, тако ће и сада морати да чине уступке, додаје он.

Освета принца Мухамеда

Разлози за љутњу Беле куће на до скоро најважнијег и најпоузданијег савезника на Блиском истоку практичне су природе – нико не воли скок цена бензина пред изборе, а Америку за мање од месец дана очекују управо избори за Представнички дом и део Сената – биће то избори након којих ће, како је најавио, Џозеф Бајден одлучити хоће ли се кандидовати за наредни председнички мандат, али и избори који ће одлучити ко ће до краја садашњег Бајденовог мандата имати већину у врховном законодавном телу. Уколико Бајден буде принуђена да повећа цену нафте и њених деривата, шансе његових демократа да победе биле би знатно смањене.
Према Коркоделовићевим речима, могуће је да је одлука Ријада, између осталог везана и за „пакост“ коју је Бајдену приредио утицајни саудијски престолонаследник, принц Мухамед бин Салман.
„У Вашингтону има чак коментара да се ради о освети Мухамеда бин Салмана за све оно што му је Бајден приређивао откако је ушао у Белу кућу – претио је да ће га прогласити за парију, инсистирао је на западњачком концепту људских права у Саудијској Арабији, уцењивао је Саудијску Арабију, али и Уједињене Арапске Емирате због трговине са Кином…“, набраја Коркоделовић.

Политика САД – улазак у „унутрашње двориште“ Опека

Али проблем је, према Коркоделовићевим речима, много дубљи – то нарочито увиђају Саудијска Арабија и УАЕ – целокупна политика коју САД и Г7 воде против Русије тешко је пореметила тржишта енергената, а лимитирање цена руске нафте посматра се као „улазак у унутрашње двориште Опека“.
„То је практично неприхватљиво за те државе и траже да буду што аутономније у свом одлучивању. Отуда су веома заинтересоване за повезивање са Русијом, Кином, Индијом, са земљама Брикса и ШОС-а. Ту мало шта САД могу да учине, сем да попуштају и да прихватају понижења“, констатује Коркоделовић.
Саудијска Арабија већ има значајне везе са Русијом и Кином, додаје наш саговорник.
„Уопште, ширење Брикса и прошломесечни самит ШОС-а, где је низ блискоисточних земаља примљен за партнере у дијалогу ове организације показује да моменат мултикултуралности истински заживљава и то умногоме због контрапродуктивне политике коју води администрација председника Бајдена“, каже Коркоделовић.
Неки коментатори чак сматрају да би Бајден у западној Азији могао да доживи судбину Џимија Картера, који је други председнички мандат у Белој кући изгубио због кризе са америчким таоцима у Ирану и да нешто слично може да се догоди и Бајдену на изборима 2024, закључује Коркоделовић.
Коментар