Ово је мишљење Зорана Миливојевића, дипломате у пензији, поводом седмодневног боравка четворочлане делегације политичких представника Албанаца са југа Србије у Америци и најавe да ће се састати са представницима америчког Конгреса, Сената и Стејт департмента.
Нови механизам за притисак
„Јасно је као дан да је овај одлазак политичких представника Албанаца са југа Србије у Америку уско повезан са косовским питањем. Дакле, то је покушај интернализације питања југа Србије са идејом да се Срби на КиМ третирају као мањина, као што се Албанци са југа Србије третирају у Србији као мањина, а да се Приштина за њих брине на исти начин као Београд за Србе на КиМ. Суштина је у покушају да питање југа Србије повеже с решавањем питања Косова и као такво наравно да је део притиска на Србију,“ каже Миливојевић.
Председник Националног савета Албанаца у Србији Рагми Мустафа, који је у седмодневном боравку Америци са четворочланом делегацијом представника Албанаца са југа Србије о трошку Приштине, поручио је да је „могућност да Прешево, Бујановац и Медвеђа буду део агенде САД изузетно важна у регионалним развоју догађаја на Западном Балкану", као и да је у току “предузимање стратешких корака“. Миливојевић ове Мустафине речи тумачи на следећи начин:
„За Србију је отварање питања централне Србије по било ком основу неприхватљиво. Када је реч о Америци и њиховој политици и стратегији, јасно је да Американци подржавају тезу о интернационализацији југа Србије и то се види и по начину ко их је примио и о чему су разговарали,“ примећује наш саговорник.
Албанска делегација ће се састати са Габријелом Ескобаром, изаслаником америчке администрације за Западни Балкан, што је за Миливојевића само потврда да ова посета није ни изненадна, ни случајна како се спекулише.
Покушај интернационализације питања југа Србије
„Јасно је да ће питање албанске мањине на југу Србије бити искоришћено сад или у будућности против Београда. Не треба заборавити да је после 5. октобра управо на југу Србије одмах отворено питање ове територије, које је такође било у функцији притиска и тестирања тадашњих власти у Србији како ће се понашати,“ наводи Миливојевић.
Подсећања ради, албанске терористичке групе са првим нападима на полицију на југу Србије почеле су крајем 1999. године да би се током 2000. године ти напади интензивирали, чиме је отпочела озбиљна безбедносна криза. Екстремисти су заправо очекивали да ће се поновити косовски сценарио, односно интервенција НАТО-а, али до тога није дошло.
Иначе, Приштина је за ову посету Америци албанских политичара издвојила суму од 35.000 евра намењених за лобирање за питање југа Србије преко „Албанско-америчке грађанске лиге“, најјаче албанске лоби групе у Америци.