У раду је описано археолошко ископавање религиозног комплекса из касног римског периода (4. до 6. век н.е.) који су истраживачи назвали „Соколово светилиште“, а који се налази у оквиру северног комплекса, једне од најважнијих грађевина града Беренике у то време.
Скелет одраслог сивог сокола пронађен у светилишту древног египатског храма
© Фото : Oller Guzmán et al., 2022, American Journal of Archaeology
Локалитет је био лука на Црвеном мору која је основана у 3. веку пре нове ере и наставила је да функционише у римском и византијском периоду, када је претворена у главна у улазну тачку за трговину која долази са рта Хорн, Арабије и Индије.
У оквиру овог периода, највише нових открића било је из фазе која је одговарала касном римском периоду, од 4. до 6. века нове ере. Тада је град био делимично окупиран и контролисан од стране Блемија, номадског племена из нубијског региона који су у том тренутку ширили своје области на египатску источну пустињу. У том смислу, северни комплекс је фундаменталан у пружању јасних доказа о повезаности са народом Блемији, захваљујући открићу натписа неких од њихових краљева или горепоменутом храму Сокола.
Истраживачи су успели да идентификују мали традиционални египатски храм, који су после 4. века Блемији прилагодили сопственом систему веровања.
„Материјални налази су изузетни и укључују понуде као што су харпуни, статуе у облику коцке и стеле у вези са верским активностима“, истиче истраживач Џоан Олер.
Најзначајнији пронађени освећени елемент био је распоред до 15 сокола унутар светиње, већином обезглављених. Иако је у долини Нила већ примећено сахрањивање сокола у верске сврхе, као и обожавање појединачних птица ове врсте, ово је први пут да су истраживачи открили соколове закопане у храму и то са јајима, нешто потпуно без преседана. На другим локалитетима, истраживачи су пронашли мумифициране соколове без главе, али увек само појединачне примерке, никада у групи као у случају Беренике. На стели се налази необичан натпис, који гласи:
„Овде је неприкладно кувати главу“
Натпис није посвета нити знак захвалности као иначе, већ порука која забрањује свима који уђу да кувају главе животиња у храму, што се сматрало светогрдном делатношћу.
Стела Бога сокола и главе, размера 30 центиметара
© Фото : Oller Guzmán et al., 2022, American Journal of Archaeology
„Сви ови елементи указују на интензивне ритуалне активности које комбинују египатске традиције са доприносима Блемија, подржане теолошком основом која је вероватно повезана са обожавањем бога Консуа“, каже Џоан Олер.
„Открића проширују наше знање о овим полуномадским људима, Блемијима, који су живели у источној пустињи током пропадања Римског царства“, закључује она.
Студија је недавно објављена у „Американ џурнал оф архаеолоџи“.