Овако професорка Факултета политичких наука др Драгана Митровић гледа на једну од кључних порука које је Си Ђинпинг послао на 20. конгресу Комунистичке партије Кине у Пекингу.
Кинески председник је рекао да је циљ КПК да „реализује социјалистичку модернизацију од 2020. до 2035. године и изгради Кину у велику, модерну, социјалистичку земљу која је просперитетна, снажна, демократска, културно напредна, хармонична и лепа од 2035. до средине овог века”. „Наредних пет година биће пресудно за добар почетак напора за изградњу модерне социјалистичке земље у сваком погледу“, подвукао је Си.
Кина се неће сврстати на страну Запада
Председник Кине је, оцењује наша саговорница, упозорио на то да се међународно окружење стално погоршава јер су САД склоне све рискантнијим потезима у намери да заштите своју доминантну позицију.
„Мислим да то индиректно може да се чита и као да ће наредних пет година бити пресудно у томе да се види да ли Кина може да се одупре свему што се дешава, попут рата који НАТО дефакто води преко Украјине против Руске Федерације, затим ових страшних санкција Русији и свему оно што се годинама говори у америчким безбедносним стратегијама, а где је Кина таргетирана као изазивач и као земља која шири начине економске сарадње и политичких односа који су супротни америчким вредностима и циљевима. Дакле, Кина је таргетирана као земља која у томе треба да се заустави, а њен председник сматра да ће наредни период бити кључан за спровођење једне платформе, заједно са Руском Федерацијом и другим бројним растућим економијама које су у међувремену постале или придружене чланице БРИКС-а или чланице ШОС-а или желе да се прикључе, која ће бити довољно снажна да пружи ослонац грађанима мултиполарног света”, наводи професорка.
Кина, како додаје, себе јасно види као следећу потенцијалну мету.
„Кина се већ у овом тренутку осећа довољно угроженом због начина на који се Запад односи према њој, упркос томе што је она већини западних земаља један од највећих трговинских партнера. Дакле, ово је једна доста сложена порука која упозорава да оно што се дешава у свету не иде у добром правцу, а да кривицу сносе пре свега Сједињене Америчке Државе и њене савезнице“, указује Драгана Митровић уз оцену да ће Кина неће одустати од улоге кључне државе у грађењу мултиполарног света, са Руском Федерацијом као блиским савезником.
Тајван - црвена линија
Снажну поруку кинески лидер је послао и речима да се његова земља бори против сепаратизма и страног мешања у тајванско питање. Он је позвао на поновно уједињење Кине, односно да се Тајван врати под контролу Пекинга, и истакао да се та земља неће одрећи употребе силе уколико дође до угрожавања њеног суверенитета:
„Он је споменуо посету председнице Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелоси Тајвану и оценио да је Пекинг поступао веома активно и да је показао једну лидерску способност у решавању овог питања и ношењу са тим изазовом. Посебно је истакао да је тајванско питање унутрашње питање Кине и тиме је упозорио како сепаратисте на Тајвану, тако и на то да мешање странаца неће бити толерисано.“
Кини нису потребне туђе вредности
Читав Сијев говор, примећује професорка, садржи суштински битне оцене досадашњег развоја Кине, као и планове, смернице и политике које ће партија и њено вишемилионско чланство примењивати у наредном периоду.
„Он је позвао читав народ да следи Комунистичку партију ка остварењу циља националне обнове, а његов говор био је говор једног изузетно самоувереног лидера који је на челу политичке организације која са великим успехом води кинеску нацију. Он је на почетку поднео извештај о ономе што је партија, односно држава урадила у последњих пет година и дао смернице за будући економски развој и понашање саме партије, коју је позвао да се непрекидно чисти од корупције и самообнавља. Његов говор је био сложен и обухватио је бројна питања укључујући унутрашњу и спољну безбедност Кине, јачање националне одбране, међународне економске односе и технолошки развој“, каже Митровићева.
На питање, како ће западне земље гледати на Сијеве поруке о Кини као демократској и просперитетној држави, професорка каже да Запад није способан да гледа на другачије културе, цивилизације, политичке и економске системе као једнако вредне.
„Запад сматра да је позван да свим другим и другачијим ентитетима наметне своје вредности и правила, а којих сам, пак, не мора да се држи. Наиме, ако намећете либерална правила и инсистира на поштовању међународних закона, онда је нелогично да их сами кршите. Русија се, на пример, често оптужује да користи енергенте као оружје, али зар не користе САД технологију као оружје? Кина и њен председник шаљу поруку једне земље која има самопоштовање, која је јако самоуверена и сматра да оно што Запад нуди њој није нужно, а поготово јој нису нужне туђе вредности и делови туђег идентитета будући да вреднује властите“, закључује Драгана Митровић за Спутњик.
Председник Кине одржао је говор који је трајао готово два сата пред 2.000 делегата који Конгресу КПК у Пекингу.
„Протеклу деценију обележила су три велика догађаја од великог непосредног значаја и дубоког историјског значаја за Партију и народ: Обележили смо стогодишњицу Комунистичке партије Кине; ушли смо у нову еру социјализма са кинеским карактеристикама, искоренили смо апсолутно сиромаштво и завршили изградњу умерено просперитетног друштва у сваком погледу, чиме смо довршили циљ прве стогодишњице“, рекао је Си и додао да ће централни задатак КПК надаље бити да предводи кинески народ свих етничких група у заједничким напорима да се оствари циљ друге стогодишњице изградње Кине у велику модерну социјалистичку земљу у сваком погледу и да унапреди подмлађивање кинеске нације на свим фронтовима кроз кинески пут ка модернизацији.