Обим испорука у овом периоду се смањио за 43 одсто, на тржишта су извезени производи у вредности од 771 милиона долара, у поређењу с 1,3 милијарде долара пре годину дана.
Без обзира на смањење укупне испоруке у прва два месеца током лета, западне земље су повећале обим куповине. Куповале су од Украјине жито за 625 милиона долара, у поређењу са 380 милиона долара пре годину дана. Остатак света је у исто време смањио обим куповине готово седам пута - на 146 милиона долара, у поређењу са 967 милиона долара.
На овај начин, ако су током 2021. години западне земље куповале 28 одсто украјинских испорука житарица, онда је њихов удео у куповини 2022. године скочио на 81 одсто.
Основни купац жита је Румунија која је повећала куповину са 213,4 хиљада долара у јуну-јулу 2021. године до 314 милиона долара у истом периоду текуће године. На другом месту је Пољска, која је за та два месеца повећала куповину 29 пута – до 122,6 милиона долара, а на трећем месту је Турска, са повећаним увозом од 33 одсто до 90 милиона долара.
Четврто место заузима Мађарска, она је купила жито у вредности од 69 милиона долара у односу на 137 хиљада долара пре годину дана. Египат је на петом месту са 25,6 милиона долара, што је скоро пет пута мање у подносу на прошлу годину. У топ 10 лидера по куповини украјинског жита су: Словачка, Либан, Холандија, Немачка и Шпанија.
Прошле године су у топ 10 купаца биле: Кина, Холандија, Египат, Индонезија, Иран, Турска, Либија, Израел, Белгија и Шпанија.
У Истанбулу су 22. јула потписани споразуми о укидању ограничења испоруке руских прехрамбених производа и сарадњи Русије у извозу украјинског жита. Споразум су потписали представници Русије, Украјине, Турске и Уједињених нација.
Путин је, међутим, почетком септембра указао на то да Запад већину украјинског жита извози у своје државе, уместо у земље Африке, којима је оно неопходно.