Луцидни репрезентативац Србије је добар део каријере у Лацију провео на позицији офанзивног везисте, практично другог нападача, касније је прекомандован на центар терена, ближе десном боку, одакле његови убитачни дуги пасови долазе до изражаја и чине готово извесну асистенцију за гол.
Користећи Сергејеву магију, Ћиро Имобиле, италијански репрезентативац, постао је један од најбољих голгетера у Италији, иако му тај статус није био предвиђан.
С тим у вези, Лацио се толико ослонио на тај тандем да већ годинама не може да пронађе резервно решење за позицију класичног нападача, што тренера Мауриција Сарија доводи у веома непријатну ситуацију.
Тренер је у утакмици против Удинезеа морао у 50. минуту да замени свог првог нападача због повреде задње ложе и у ватру је бацио ветерана Педра, који је све, само не класични офанзивни играч.
Проблем је покушао да реши „гурањем“ Фелипеа Андерсона, офанзивног везисте у срце напада, али је на крају морао да посегне за Матеом Канчељеријем, недавним појачањем које се није показало као убојито оружје.
Сари је био веома незадовољан издањем екипе после нерешеног резултата без голова у дуелу са Удинезеом.
„Желео сам да доведемо једног класичног нападача“, рекао је љутити Сари и тиме послао поруку функционерима, председнику Клаудију Лотиту и спортском директору Игљију Тареу да нису добро урадили свој посао.
Сари као потенцијално решење за дефицитарну позицију нападача види управо – Сергеја, који би на тај задатак могао да одговори висином, бриљантном техником, али и способношћу да реализује чак и шансе које немају опис изгледних, а то је доказао играјући за репрезентацију Србије.
Ипак, јасно је да Лацио мора много више да уради на тржишту како би омогућио себи конкурентну екипу, али и сачувао Милинковић-Савића, који је играма у претходном периоду показао да је дефинитивно прерастао актуелну средину и да би могао бити спреман за веће изазове.