Небензја је оценио да је Косово и даље главно жариште тензија на Балкану, док се, како је рекао, охрабрује атмосфера мржње према Србима, а западне земље понашају као да Резолуција 1244 не постоји.
Он је на седници СБУН додао да Русија подржава мисију УН на КиМ и истакао да се Русија залаже за међусобно прихватљиво решење за Београд и Приштину.
"Настављају да припремају такозване алтернативне опције за решење ситуације у корист Приштине", истакао је Небензја и као пример навео недавни француско-немачки предлог решења који, како је рекао, постоји да би Београд прихватио Косово као државу.
Он је оценио да је статусно неутрална позиција Брисела доведена у питање и подсетио да је 2013. године договорено да се успостави Заједница српских општина.
"То би на прихватљив начин осигурало права Срба који живе на Косову. Али Приштина то одбија да примени, тврдећи да су Срби најзаштићенија национална мањина у Европи. У стварности, нико није ни покушао да натера косовске власти да примене договоре, чак ни ЕУ као медијатор", рекао је Небензја.
Он каже да по захтеву САД, сада и Брисел тражи међусобно признање.
"Војска Косова је створена, што је чисто кршење Резолуције 1244. Приштина и даље тражи војну подршку, радио-електронске комплексе, као и артиљерију дужег домета. То показује да њихове намере нису мирољубиве. Западне земље се понашају као да Резолуција 1244 уопште не постоји, и траже "алтернативно" решење које би фаворизовало Приштину", казао је руски амбасадор.
Руски дипломата је такође скренуо пажњу на то да Приштина наставља да тражи од Запада нову војну помоћ и тражи распоређивање још једне америчке војне базе у покрајини, испоруку система за електронско ратовање и артиљерију домета преко 10 километара.
Небензја је констатовао да је „војни буџет Косова достигао рекордни ниво, те је ове године премашио 100 милиона евра, што никако не указује на мирољубиве намере власти“.
Небензја је указао да је процес системског нарушавања права српског становништва почео 1999. године.
"И свих ових година смо сведоци етничког чишћења које се одвија", поручио је Небензја.
Он је истакао да се број Срба, након више од 20 година, драстично смањио јужно од Ибра и да су остале само мале српске енклаве које, како је нагласио, не могу да бране своја права.
Као пример навео је да је пре сукоба на КиМ у Приштини било 40.000 Срба, а сада их је једва 1.000.
"Једина област где су Срби у већини је на северу Косова, али приштинске власти, предвођене (премијером Аљбином) Куртијем, покушавају да достигну нове висине у вршењу притиска над Србима, стварајући немогуће услове за живот", навео је Небензја.
Он је нагласио да Приштина наставља са застрашивањем подручја насељених Србима, као и да се угрожава њихова имовина и верска места, а као пример навео манастир Високи Дечани, који се налази на листи угрожене баштине Унеска.
Он је подсетио да је „од почетка 2022. године на Косову забележено преко 100 случајева напада на Србе, њихову имовину, гробља и верске светиње“, што је скоро дупло више него годину дана раније.
Небензја је подсетио и на забрану неутралних регистарских таблица и указао да 31. октобра истиче рок за пререгистрацију возила.
Указао је и на кршење Резолуције 1244 и формирање косовске војске и навео да Приштина и даље захтева да Запад обезбеди војну подршку.
Небензја је министарку спољних послова привремених приштинских институција Донику Гервалу-Шварц позвао да се концентрише на ситуацију на КиМ, уместо што говори о политици Србије.
"Искрено, нисте то баш успешно урадили. Боље би било да се концентришете на ситуацију на Косову и Метохији, него да говорите о унутрашњој и спољној политици Србије, у чему видите акције Москве. То је веома ласкаво", рекао је он.