Акција звана „сломити Србију“! Запад спрема „батину“ - одабран посебан датум за понижење Београда

Овако „план за Косово“, односно наводни документ предспоразума Београда и Приштине у којем је 24. фебруар прецизиран као датум за постизање договора „како би се уочи годишњице операције у Украјини показало јединство савезника“ коментарише каријерни дипломата Зоран Миливојевић.

Документ

CC0 / Пиксабеј /

Запад је нервозан

О томе да ли је овај документ био тема данашњег разговора председника Србије и амбасадора земаља Квинте, из штурог саопштења није познато, али да батина јесте тешка на шта је упозорио Вучић, упућује, каже Миливојевић, заједнички документ у коме амбасадори изражавају забринутост због могућег нарушавања стабилности у региону.

„То што се нарушавање стабилности доводи у везу са истицањем рока за пререгистрацију возила са српским таблицама на Косову и Метохији, показује извесну нервозу када је реч о Западу. Иза свега се крије покушај убрзавања решавање питања КиМ, а на линији настојања да се постигне споразум који би водио ка прихватању „реалности“.

Србија не мења став

Притиснути различитим разлозима, они, у светлу глобалне кризе и сукоба у Украјини, покушавају да, објашњава Миливојевић, Косово реше на штету српских интереса. У тај план требало би укалкулисати и чињеницу да су у новембру избори за представнички дом и за Сенат у Америци.

Састанак председника Србије Александра Вучића и амбасадора Квинте

„Све је то део шире приче, али чини се да план није реалан. Састанак данас, према ономе што је могло да се прочита, показао је да Србија није мењала став и своју позицију“.

Мозаик догађаја

Све понуде које сада фигурирају као потенцијално могуће решење, не илуструју никакву новост већ само појачани притисак на Србију да реши питање Косова и уведе санкције Русији. Ова условљавања су међусобно повезана, сматра Миливојевић, и очигледно да постоји неки мозаик догађаја због чега је интерес Запада наглашен.

Протест ДСС-а: Косово је Србија

„Увођење санкција превазилази саме санкције и питање је демонстрирања лојалности Србије западним вредностима европског пута и приклањања западној сфери интереса. Ако би Србија променила свој став, односно, ако би је сломили, онда би вероватно лакше решавали и косовско питање, питање БиХ и целог региона. Цео притисак је сконцентрисан само на то“.

Суштина-сломити Србију

Сам предспоразум који је освануо у албанској штампи само је, сматра Миливојевић, илустрација тога шта се тражи, у ком року, и на који начин.

Министар спољних послова Русије Сергреј Лавров на седници Савета безбедности УН у Њујорку

Уђи у базу фотографија

„Ту нема ничега новог. У суштини то је настојање да се Србија сломи, призна и потврди државност Косова, да се Косово усмери ка УН чиме би се потврдила теза Запада да је Косово посебан случај. Ако би Србија прихватила да Косово има приступ УН постало би неважно да ли га Србија признаје или не, јер онда нема више ни Резолуције 1244 ни међународног права нити државе Србије у истим границама у којима је данас“.