Британија покреће антируски и антисрпски рат против истине баш у дану када пада Лиз Трас

Овако за Спутњик питање борбе против руских „дезинформација“ на Западном Балкану, управо покренуто у британском парламенту, коментарише Ђуро Билбија, новинар и главни уредник портала Факти.

„Велика Британија се налази у првим редовима међународних напора за супротстављање руском утицају на Западном Балкану. Помажемо да се повећа отпорност региона у областима сајбер безбедност, повећања одбрамбеног потенцијала и супротстављања дезинформацијама“, наводи се у саопштењу британског министра за европске послове Леа Доертија.

Даљи кораци на спровођењу ове агенде за сада нису познати.

Борбу против руског малигног утицаја Велика Британија покренула је на дан оставке премијерке Лиз Трас. Билбија каже да га ова чињеница не чуди, јер није важно ко је премијер, све и да није Украјине, све би било исто, не би се позвали на рат и „руску агресију“, већ на нешто друго.

„Британија ће на свом антируском, антисрпском курсу ускоро добити пету владу за шест година. Ја им на томе честитам, то је вероватно рекорд у њиховој историји. На тај начин она улази у круг земаља које су смењивале владе као изношене чарапе. Лиз Трас се одржала равно 44 дана, можда би се одржала 444 да је била мање антируски оријентисана, али у Британији се не може бити мање или више антируски оријентисан, а да то није део неке шире, за њих много значајније целине“, каже Билбија и додаје да је премијерка у оставци заправо жртва такве политике.

На кога се конкретно односи нова агенда британског парламента? На почетку специјалне руске операције у Украјини, ова земља је, као и Европска унија угушила све руске медије. Само грађани Србије и Републике Српске на целом Западном Балкану могу да бирају шта ће гледати и читати и да тако донесу закључке.

Новинар Владимир Радимировић каже да је за похвалу што наша влада није забранила руске медије, што можемо да чујемо обе стране у украјинском сукобу. То је, каже, и један од разлога новог притиска, али и лицемерја.

„Истовремено, Велика Британија тренутно има проблем који се зове Џулијан Асанж. Ако та земља у притвору већ годинама држи човека само зато што је објавио истинита, тачна документа о делатностима америчке владе и спрема се да га изручи САД-у, само због тога што је издавач једног медија, онда свако позивање Велике Британије на слободу медија у овом тренутку изгледа лицемерно и покварено“, истиче Радомировић.

Он додаје да је, управо због отворености према медијима са истока и запада Србија фактички постала главно поприште медијског рата за јавно мњење који се води изнад Украјине. У том рату све је дозвољено, па чак и удари на саме новинаре који раде за руске медије.

„Они су на удару западних институција. Видели смо да је Твитер означавао новинаре који раде за руске медије у Србији, што је заиста непримерено, да новинара, само зато што ради за неки медиј означите као службеника владе Русије. Онда би требало и све новинаре који раде за западне медије, који су индиректно и директно у власништву државе тако означити, да буду на истој основи. Овако, то изгледа као непримерен притисак на слободу медија и на слободу новинара“, каже Радомировић.

Билбија додаје да ништа не треба да нас чуди, а понајмање нова борба против руског утицаја покренута у британском парламенту, јер, како каже, Британијом не управљају званичници које видимо, већ кабинет дубоко закопан за јавност.

„Ко год да дође на власт у Британији подржаваће Украјину против Русије, подржаваће на Балкану све против Срба и Србије. Ту се ништа битно променити неће, али томе парира други процес.

„Деценијама су Англосаксонци кували и руску и српску жабу, мислили су вероватно да су са Јељцином руску скували, а са 5. октобром српску. Међутим, показало се да су се прерачунали, као што Бајден упорно тврди да се Путин прерачунао са Украјином. Показаће се да су се они прерачунали. Ово што се догађа поводом Украјине, преко Украјине и у њој, почело је контра кување англоисаксонске жабе, западне, либерално глобалистичке“, закључује Билбија.

Радомировић додаје да каква год агенда нове борбе приотив „дезинформација“ које стижу из Русије била, она не може у великој мери променити став јавног мњења у нашој земљи.

„Српски народ има традицију слободе, непристајања уз било коју велику силу, ма колико да је она у том тренутку јака. У 20. веку смо изгубили велики део становништва, управо због нерпистајања на улитматуме великих сила. То је осећај за слободу, заједно са осећајем за борбу против неправде, наш народ је кроз историју плаћао крвљу. Уверен сам да овог пута нећемо морати крвљу да плаћамо нашу одлуку да останемо неутрални, али свакако треба остати при њој, не упуштати се у борбу, било да је оружана или оваква каква се води преко медија и преко наших леђа“, закључује Радомировић.