Ове године није било једноставно све израчунати, јер фиксно поскупљење било је само за гас — од августа девет одсто и струје од септембра 6,5 одсто, док су цене осталих енергената непредвидиво расле.
Најјефтиније на гас, најскупље на лож-уље
Према анализи Агенције за енергетику, као и ранијих неколико година, најjeфтиније је грејање на гас, а најскупље на лож-уље, јер треба издвојити готово 190.000 динара. Грејање на струју је прихватљиво ако се води рачуна. А дрва, пелет и угаљ, на који се греје готово половина домаћинстава, нису исплативи као претходних грејних сезона.
„Највише је дошло до поскупљења угља. Рецимо, угаљ Бановићи је отишао око 60 посто, трошкови огревног дрвета су око 50 посто. Цена пелета отишла је око 35 одсто, притом морамо имати у виду да је та цена и ограничена“, изјавио је Небојша Деспотовић, шеф Сектора за економске послове у Агенцији за енергетику.
За грејање стана од 60 квадрата на гас у грејној сезони треба издвојити 45.500 динара. За осам до девет кубика дрва Агенција за енергетику има две калкулације — ко је купио јефтиније дрво око 63.000 динара, док за скупље дрво треба више од 104.000.
За две и по тоне пелета, по цени коју је држава ограничила, треба издвојити више од 96.000 динара.
Ове године на стовариштима нема домаћег угља јер се чува за рад термоелектрана. А за три и по тоне увозног који се највише тражи (Бановић) треба платити готово 80.000 динара.
Трошак за струју зависи од начина грејања. Ако се грејемо на ТА пећи које укључујемо ноћу по јефтиној тарифи, платићемо више од 64.000 динара. Ко има котлове за етажно грејање, цена је чак 156.000.
„У случају грејања стана ТА пећима трошите електричну енергију искључиво током трајања ниже тарифе. У случају да померите потрошњу енергије из ниже у вишу тарифу, рецимо два сата дневно, ваш рачун ће скочити 40 посто“, указао је за РТС Деспотовић.
Рачун за грејање, како се напомиње, диктираће и дужина грејног дана, као и временске прилике, јер је потрошња енергената знатно већа када су ледени дани.