Кина је од три државне енергетске компаније које увозе течни природни гас затражила да престану да га препродају купцима у Европи и Азији, настојећи да обезбеди сопствено сигурно снабдевање гасом, известио је Блумберг њуз.
Одлука Пекинга од утицаја и на Европу
Пошто је до сада део својих поруџбина Кина реекспортовала у Европу, њујоршка агенција сматра да оваква одлука Пекинга може да утиче и на снабдевање Европе гасом. Раст цена транспорта је већ учинио овај гас мање исплативим за Европу.
Путниковићева подсећа да су у Кини неке области до скоро биле затворене због короне, али и да је кинеска привреда почела брже да се опоравља од од других . Брзо је превазишла неке техничке проблеме јер је, између осталог, имала већ уходан систем увоза утечњеног природног гаса танкерима из разних делова света, од разних продаваца. Док нису изграђени гасоводи од Русије до Кине она је, како напомиње, само тако и могла да добија природни гас.
Америчке мрвице
Наша саговорница, такође, указује на то да се Европа, одустајући од куповине руског гаса, уздала у најаве из Америке да ће им ове године продати око 15 милијарди кубних метара утечњеног гаса. До Европе су, међутим, стигле тек мрвице у односу на оно што је најавио сам председник Џозеф Бајден.
Други извозници ипак нису затајили па ће, према рачуници Блумберга, Европа до краја октобра увести 11,5 милијарди кубних метара утечњеног гаса, што је, како наводе, једна од највећих количина у историји.
„Кина која је имала уговорене испоруке утечњеног природног гаса, искористила је шансу и препродавала европским купцима амерички гас, а вероватно и неки други. О томе се није причало, да она зарађује на реекспорту, али сада када је Кина донела ову одлуку то је изашло у јавност јер Кина заправо не извози природни гас, она је купац гаса било да он стиже кроз гасовод или танкерима“, напомиње наша саговорница.
Мања и потражња
По оцени Блумберга, кинески увозници течног природног гаса кога су потом реекспортовали настојаће да остану ван тржишта ове зиме и зато што је потражња за тим енергентом у свету најспорије расла од 2002. године. Разлог томе је пад привредне активности. Међународни монетарни фонд (ММФ) поново је смањио пројекције глобалног економског раста. Генерална директорка ММФ-а Кристалина Георгијева је недавно рекла да је ММФ већ три пута смањио пројекције глобалног раста, па сада очекују да он износи 3,2 одсто у 2022. години, а 2,9 одсто у 2023. годину.
Кина је одлучила да више не реекспортује течни природни гас, што ће имати последице по Европу
Ове пројекције дошле су након што је савез земаља извозница нафте, ОПЕК плус, одлучио да значајно смањи производњу, што би могло да зада нови ударац глобалној економији и подигне цене горива.
Организација за економску сарадњу и развој је прошле недеље саопштила да ће глобална економија због рата у Украјини изгубити 2,8 билиона долара.
Мањак струје због суше
Проблем са недостатком све скупљих енергената, ове године је додатно подгрејала сушна година и мањак струје из хидропотенцијала. То је посебно погодило Кину.
„Кина је имала проблема и током ове године са мањком електричне енергије, па су чак целе области биле под рестрикцијама. Неке фабрике су затваране и по неколико дана у недељи да би било довољно електричне енергије и зато се сада вероватно, иде на ову најновију акцију јер хоће да се припреме за зиму“, каже Путниковићева.
Кина би, осим забраном реекспорта течног природног гаса Европи могла на неки начин да науди и тако што би бродови са утечњеним гасом који су сада усидрени у Средоземљу и чекају на испоруку, могли да буду преусмерени ка Далеком истоку.
Позивајући се на изворе на терминалима, Еурактив пише да више од 35 бродова натоварених утечњеним гасом плута у близини Шпаније и по Медитерану, а најмање осам их је у заливу Кадиз. Шпански национални оператер гасне мреже Енагас је навео да ће можда морати да одбије истовар утечњеног гаса због пребукираних капацитета на својим терминалима. Очекује се да ће таква ситуација са заузетошћу постројења за регасификацију, односно претварања утечњеног у природни гас, у земљи остати најмање до прве недеље новембра.
Бродови са гасом ка Азији
То је показало недостатак капацитета регасификације у Европи, пошто постројења која течни гас враћају у пређашње гасовито стање, раде на максимуму. Шпанија је земља са највећим капацитетом регасификације у Европској унији, у којој се налази трећина тих капацитета и 44 одсто капацитета за складиштење течног природног гаса.
Бродови са течним природним гасом плутају близу Шпаније која нема довољно капацитета за регасификацију
© Sputnik / Виталий Тимкив
/ Зато би, по писању Блумберга, најновија одлуке Пекинга о забрани реекспорта течног гаса могла да подстакне да више бродова са гасом крене ка Азији.
Шта би овакав развој ситуације значио за Европу најбоље говори то што је позната немачка хемијска компанија БАСФ одлучила да отвори фабрику у Кини и у Америци јер у Европи не може да обезбеди куповину гаса за континуирану производњу.
Могуће да је одлуку Пекинга досолила и политика, јер му сигурно смета што Бриселу не смета амерички покушај дестабилизације Кине преко Тајвана. Ипак је у овом случају пресудила економска рачуница. Зашто би Кина била већи Европљанин од Европљана који су по инструкцијама Америке одлучили да ове године остану без руског гаса, најјефтинијег на тржишту који им је био доступан.