Витез и официр Весна Фила – жена која се не боји свог презимена и титуле супруге

Гост Спутњикове емисије "Док анђели спавају" била је гошћа која се не боји својих звања уколико се налазе у мушком роду нити јој смета када је називају супругом чувеног адвоката јер, како сама каже, човек мора бити свестан себе и онога шта је заслужио, али и онога што му је дато.

Директор школе, помоћник министра просвете и носилац два ордена, две академске палме за допринос неговању француске културе и језика објашњава како су породица и осећај припадности за њу приоритет. Док је први орден уручен од Француске Републике у рангу витеза, други орден Весни Фили додељује статус официра. Ипак, сама наглашава како је поносна и на титулу супруге. Педесет година брака између двоје изузетно успешних појединаца довели су их до сазнања да човек мора бити поносан на себе и своја достигнућа, али да исто тако мора бити поносан и на заједницу коју са својим изабраником гради годинама или деценијама.

Иако аутор чак 24 комплета уџбеника за ђаке од првог од осмог разреда основне школе, наглашава да за добар и дуговечан брак не постоји добра лекција нити прави рецепт. Све зависи од људи, од појединаца, њихових нарави и погледа на себе, на свог супружника и њихово заједничко место у животу. Једини постулат којег би требало сви ти појединци различитих нарави и схватања да прихвате и примене јесте тај да у браку мора постојати велико поверење, подршка и изузетна толеранција. Егоизам је прави рушитељ бракова, а размена у којој супружник и даје и прима без рачуна и сујете јесте кључна. Деца, која су круна брака, никако нису карика која исти може и очувати. То, закључује Фила, једино може бескрајна размена поверења, поштовања и толеранције.

Иако је поред матичног Филолошког факултета завршила и глуму у класи са Александром Берчеком, Недом Арнерић, Аљошом Вучковићем и Мирком Бабићем, по дипломирању се одмах удала, напустивши тиме глуму пре него што је икада у њу и крочила. Одлуку је сама донела, схвативши да због природе посла којим се њен супруг већ бавио и уметности која је њу привлачила, неће имати времена да заснују и воде рачуна о породици.

Колектив и ђаци школе Владислав Рибникар, која је раније носила назив Алекса Шантић, памти бившу директорку Филу по присутности, али не само физичкој, већ и суштинској. Весна Фила је увек говорила да је породица прва, а знајући да многа деца долазе из разбијених и нефункционалних породица, трудила се да им развије осећај припадности школи. И док је она говорила ђацима да се никад не зна када ће једни другима касније у животу затребати, стварајући и негујући оно што ће касније постати дугогодишња пријатељства, њен супруг је у шали говорио како је ожењен женом која још није завршила основну школу – алудирајући на чињеницу да је и сама Весна као дете похађала исту установу у којој је касније предавала и радила.

Поред наставног кадра и остатак колектива О.Ш. Владислав Рибникар био је посвећен деци, а изразит пример тога био је и полицајац Мрвица. Висок два метра, крупан, поуздан, а нежне душе, деца су школског полицајца прекрстили у Мрвицу. Директорка Фила је у почетку бранила деци да га тако ословљавају, бринући се да га тиме не увреде, међутим, отац четворо деце, изузетно ангажован око свих малишана и сивма њима наклоњен, Мрвица је ново име прихватио са одушевљењем.

Од њене прве генерације прошло је доста година и још много више ђака, али Весна Фила се и даље сваке године састаје са својим првим разредом. Одавно им није више разредни старешина, некадашњи ђаци су данас одрасли људи, али их она и даље зове својом децом. Иако иза себе има бројна достигнућа на пољу културе, иако је радила као помоћник министра просвете, иако је учествовала у небројеним културно-просветним манифестацијама, тек гледајући своју прву генерацију – своју децу како воли да их зове, Весна Фила каже да добија веру у бољу и исправнију будућност.

Читав разговор са Весном Филом можете послушати у емисији Марине Рајевић Савић "Док анђели спавају" овде.