По узбуђењу и атмосфери која прати прва два сајамска дана, рекло би се да је овај јединствени празник преболео све оне сумње које су пратиле причу о његовом опстанку и будућности. Ако је судити по лицима посетилаца, по радозналости читалаца и купаца – шездесепетогодишњи Сајам је, иако времешан, свежији и енергизованији од очекиваног.
О томе сведоче штандови многих издавача који су у прве редове истакли нова издања књига домаћих и светских аутора, капитална дела и ретке, поновљене, важне наслове који привлаче пажњу. Говори томе у прилог и једна готово свечарска атмосфера, добра енергија како кажу неки од издавача, много младог света међу посетиоцима...
Магија Сајма књига
За неке од њих ово је први долазак међу књиге под сајамским куполама... За друге поновљено искуство давног првог сусрета са Сајмом књига.
„Магија Сајма је у томе што нуди једну паралелну реалност коју поново осећам после ове две године паузе“, каже писац Игор Маројевић. „Сад би могао напољу бити трећи светски рат, ја о томе не бих много размишљао. Мислио бих о атмосфери, о људима које срећем, о томе што сам са њима причао, о књигама и њиховим корицама... То је једна специфична измештеност из стварног света“, каже Маројевић.
65. Београдски сајам књига
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Да је Сајам посебно место у Србији на коме су видљиве све књиге које се појаве у току једне године, јединствен по томе што су књиге, писци и читаоци на једном месту у истом тренутку, потврђује и издавач и песник Гојко Божовић. Он напомиње да су ово такође и дани када је сваки посао који се тиче књига много важнији него у неком другом дану и седмици у години.
Важна тачка савремене књижевности
О томе из којих све разлога људи долазе на Сајам, наши саговорници кажу да је реч о различитим посетиоцима и различитим мотивима.
„ Неки долазе да буду виђени, неки да виде друге људе. Велики број долази због тога што овде могу да набаве књиге које задовољавају њихов укус и културне потребе. Чини ми се и да већ десетак година главну публику Сајма не чине људи из Београда него из унутрашњости. Многи долазе из места где нема књижара или где нису добро опремљене библиотеке, па је ово начин да све што су пропустили током године – надоместе“, сматра Гојко Божовић.
Он каже да се врло интензивно сећа свог првог доласка на Сајам, 1989. године.
65. Београдски сајам књига
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Био сам импресиониран бројем књига, али и тиме што сам видео мноштво писаца за које сам пре тога само чуо или сам неке од њих читао. И све ми је деловало – што би рекао Хемингвеј – као један покретни празник. Тада је Сајам био већи него што је сада, био је прегледнији, писци су били у првом плану и били су главне фигуре Сајма књига. Данас су мање видљиви, њих су потиснули инфлуенсери или продавци књига, али је без обзира на то Сајам и даље важна тачка савремене књижевности.“
Место и за провод и за посао
И док се Божовићева прва посета Сајму књига одиграла за време Југославије, Игор Маројевић је то учинио неколико година касније, за време СРЈ.
„Сећам се да је на мене најснажнији утисак изазвала разлика између онога што се дешава на Сајму и оног што се дешава у спољном свету који је карактерисала хиперинфлација, диктатура, ратови... Сајам ми је тада деловао као неко колективно склониште у које су дошли неки људи од укуса. Тако се мени то тада чинило. Наравно да сам после сваке године био на сајму и стекао сам утисак да је - пошто смо ми постали славски народ – и Сајам постао нека врста славе књиге. Траје неколико дана, дође се на поклоњење књизи, обиђу се издавачи...“, каже Маројевић и додаје да су и тада људи посећивали Сајам из различитих побуда.
65. Београдски сајам књига
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Неки су долазили на Сајам као на место за провод. И увек су се могли срести разни људи, они које смо заборавили, они који су заборавили нас, па се погледамо и присетимо. Коначно, Сајам је увек представљао и прилику да се склопе неки послови. Колико вреди Сајам најбоље смо видели у ове две године када га није било. Признајем да ми је прве године можда мало и лакнуло што га нема, да се мало одморим од тога, али већ следеће ми његово неодржавање није било драго. Зато сам сада, у овој атмосфери, међу толико младог света, у некој врсти посебног узбуђења које се осећа, одушевљен готово као и при мом првом доласку на ово место.“
Како се мењао Сајам
Својство Сајма да без обзира на његова различита успешна издања увек омогући макар и за кратко бекство из стварног света, Гојко Божовић сматра - лековитим.
„Веома нам је потребно, поготово у кризним временима, да нађемо неку тачку ослонца, али и неку тачку излаза из ситуације у којој се налазимо. Сајам књига је без обзира на своја различита издања то увек био, у већој или у мањој мери. Он се много мењао, од мог првог доласка до сада променио се пет или шест пута. Те су промене очигледно биле нужне, али нису увек биле лоше. Било је бољих и горих година, сећамо се почетка ратова за југословенско наслеђе, почетка санкција када су нестали страни издавачи и они из окружења... И онда је Сајам претрпео највећу промену која се никад више није повукла: од изложбеног и програмској Сајма какав је био крајем осамдесетих и све време пре тога, постао је велика продавница књига. Изгубио је у значајној мери ту изложбену и програмску димензију, то право срце већине сајмова. Умео је и да буде прегледнији, и можда лакши за сналажење него што је сада. Ипак, успео је да сачува харизму и посебну врсту привлачности.“
65. Београдски сајам књига
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Некад је на Сајму било и више сусрета са ауторима, подсећа Божовић, када је сваки штанд у први план истицао своје писце. Данас, додаје, већина њих истиче линије продаје тако да су, уместо аутора, фигуре продаваца у првом плану.
„Напросто, велики део проблема који постоје на тржишту књига у Србији су постали заправо и обележје садржаја Сајма књига. Али како год било, без Сајма многе књиге не би биле објављене, многи се сусрети не би догодили нити би књиге биле у тој мери видљиве.“
Да је Сајам књига налик Београду сматра Игор Маројевић и објашњава у чему је главна сличност.
„Без обзира на околности, на то колико је економска ситуација знала да буде лоша, ипак нешто опстаје. Као и Београд који је успео да надрасте све, чак и хиперинфлацију и бомбардовање, и Сајам ће успети све да надвлада. Уверен сам да ће опстати и он и његова харизма и да ће увек привлачити људе. Многи људи су емотивно везани за Сајам као место са кога су понели лепа сећања, добре успомене и – добре књиге. Надам се и да ће се његов утицај и проширити“.