Године 1466. швајцарски витез по имену Адријан фон Бубенберг кренуо је у ходочашће у Свету земљу, у складу са најбољом хришћанском праксом тог времена, и оставио свој траг. Или је можда његов син истог имена то учинио неколико деценија касније.
У сваком случају, више од пет векова након тог догађаја, израелски археолози наоружани најсавременијом технологијом пронашли су име Фон Бубенберга и хералдички амблем исписани угљеном на зиду у просторији која се сматра местом Исусове тајне вечере – које је део комплекса гробнице краља Давида.
Име Фон Бубенберга и породични симбол били су међу више од 40 натписа на разним језицима, који су недавно уочени на зидовима собе изнад гробнице, која се сматра местом Тајне вечере, каже Мајкл Чернин из Израелске управе за антиквитете (ИАА), који је прегледао ово место заједно са Шајем Халевијем, такође из Хебрејског универзитета и Универзитета у Тел Авиву. Њихова открића представљена су на заједничкој конференцији ИАА.
Све ознаке су направили хришћански и муслимански ходочасници у Јерусалиму у 14. и 15. веку, мамелучком периоду, каже Чернин. То знамо јер од преко 40 ознака, седам носи датуме – а у неким другим случајевима археолози могу да идентификују име из историјских записа, објашњава он.
Многи су нацртали и своје породичне амблеме. Али од свих, најистакнутији који је до сада идентификован био је Фон Бубенберг.
„Он је најпознатија од личности [по имену] тамо“, каже Чернин, наглашавајући да ходочасницима не би пало на памет да уништавају свето место. Више је било то што су прешли цео пут од Европе до Свете земље и желели да оставе материјални знак своје привржености. Писање нечијег имена на зиду онога што се сматрало гробом краља Давида, или просторијом Исусове последње вечере, била је прихваћена пракса.
Ко је био Адријан фон Бубенберг?
Записи показују да је био војни официр када је ходочастио у Свету земљу 1466. године, када је проглашен за витеза. Након тог путовања, служио је, додуше с прекидима, као градоначелник швајцарског града Берна.
Десет година након свог путовања у Јерусалим, према записима, постављен је за команданта снага швајцарске конфедерације које су браниле већ тада древни град Муртен, који је вековима био стециште борби за контролу.
Сада, више од пет векова касније, Чернин и Халеви могу да читају његове графите у комплексу гробница краља Давида на планини Сион, захваљујући технологијама које је ИАА развио у циљу истраживања свитака са Мртвог мора.
„Ове технологије, користећи мултиспектралну фотографију – различите таласне дужине невидљиве људском оку – откривају натписе који су избледели и избрисани током година“, објашњава ИАА, чак и расветљавајући њихово ауторство.
Сам комплекс гробница изграђен је у периоду крсташа, очигледно крајем 12. века, на врху старијих рушевина из римског периода. Веровање да је овде сахрањен Давид и да се овде одиграла Тајна вечера заснива се на локалној традицији из отприлике 10. века, а не на било каквим налазима, каже Чернин, преноси Харец.
У сваком случају, током мамелучког периода (од 1332. до 1551. године), комплекс је био у власништву католичког реда фрањеваца, додаје Чернин.
„Зграда је служила као манастир и хостел западним ходочасницима, који су оставили траг на зидовима. До 1524. године претворена је у џамију, која је опстала до 1948. године. Тада је затворена и предата на управљање израелском министарству верских служби, каже Чернин.