Откривање словенске енигме: И стручњаци из Русије читају велике тајне из слојева српске земље
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
На археолошком налазишту у Чуругу последњих 25 година врше се опсежна истраживања, а у протеклих пет година српским археолозима придружила се и екипа руских стручњака из Ермитажа. Групу руских археолога-конзерватора пре свега интересује историја Словена, али боравећи у Србији користе прилику и дa знања и вештине пренесу младим српским научницима.
Археолог Станко Трифуновић који је и руководилац овог вишедеценијског пројекта објашњава како је на иницијативу Музеја Војводине покренута сарадња са археолошким институцијама из Русије, чиме се пружила прилика српским археолозима, поготово студентима, да стекну уско-стручне вештине које су им до тада биле недоступне.
Од 2009. године имамо потписане уговоре са три институције, са Државним Ермитажом из Санкт Петербурга и са два института руске Академије наука – Институт археологије из Москве и Институт за истраживање материјалне културе из Санкт Петербурга. Кроз ту сарадњу остварили смо читав низ међусобних стручних, научних посета и организовали смо и спровели три руско-српске конференције.
Археолошко налазиште Циглана – Бороњ надомак Чуруга
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Србија нема конзерваторе - знање се преноси са човека на човека
Србија је прошарана огромним бројем археолошких налазишта од непроцењиве научне вредности чији су резултати значајни за свеукупно сазнање о развоју људске цивилизације. Чувени Лепенски Вир представља једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта, а био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије.
Археолошко налазиште Циглана – Бороњ надомак Чуруга
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Налазиште у Чуругу богато је артефактима који сведоче о периодима од старијег гвозденог доба, преко римског периода и позног средњег па све до 17. века. И поред овога, у Србији не постоји школа конзервирања где би се будући српски археолози научили занату очувања старих метала.
По ископавању, одређени материјали потпуно пропадају у врло кратком временском периоду због чега је њихова правилна конзервација од изузетног значаја.
Управо из тог разлога, Државни Ермитаж из Санкт Петербурга послао је делегацију археолога-конзерватора који, поред очувања артефаката такође подучавају и младе српске археологе вештини конзервирања метала.
Једна од њих је и Катарина Миљевић, мастер студент археологије која ради директно на терену са колегама из Руске Федерације.
Наша руско-српска сарадња проистиче из прве руско-српске конференције која се одржала у Новом Саду 2014. Тај сусрет одиграо се на иницијативу српских колега јер ми у науци имамо доста заједничких тема попут порекла словенских култура, епохе сеоба, и епохе сарматских народа који су се населили поред Дунава на територији данашње Србије са простора источне Европе, објашњава за Спутњик конзерватор и научни сарадник Државног Ермитажа Алексеј Фурасјев.
Алексеј Фурасјев
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Несторов летопис
Један од најзначајнијих писаних извора који говори о пореклу свих Словена јесте Несторов летопис из 12. века. Овај стари и добро познати руски летопис говори да сви Словени потичу из Подунавља, али, како објашњава руководилац пројекта ископавања Станко Трифуновић, тешко је утврдити на основу каквих сазнања је поменути летопис састављен и из тог се разлога историографија обраћа за помоћ археологији.
Писани извори постоје такви какви постоје и нових тешко да ћемо имати, а археологија има још милионе неишчитаних страница у земљи. Ми покушавамо на археолошки начин да читамо те странице како бисмо добили нова сазнања са којима би се битно променила наша досадашња сазнања, уверења, а некада и предрасуде које у науци постоје, каже Станко Трифуновић, музејски саветник Музеја Војводине.
Радни дан једног археолога
О просечном радном дану једног археолога, руског или српског, говорила је за Спутњик вишегодишња сарадница на ископавању и археолог Сандра Молнар.
Осим што копају на налазиштима, археолози који учествују у пројекту воде теренски дневник, пописују керамику, чисте је и пакују
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Просечан радни дан археолога почиње у седам ујутру и, у зависности од временских прилика, траје до пет поподне. Стационирани смо у просторијама школе у Чуругу, тако да не путујемо далеко. Што се теренског рада тиче, прво се скида површински слој, затим се уцрта објекат или гроб, након чега се распоређују радници и археолози. Прво радници скидају површинске слојеве док се не дође до експлицитних материјала и тада наступају археолози.
Комплекс археолошких налазишта у Чуругу и околини има пет локалитета хронолошки и садржајно различитих, а научници деле простор са радницима Циглане која ту такође копа. Сарадња је коректна и функционише тако што археолози пређу обележено земљиште, а раници започињу копање тек након што се пронађени материјали забележе и склоне. Уколико радници први пронађу неке од материјала, обавештавају археологе и чекају завршетак њихових радова. Сви пронађени материјали чувају се у депоу Музеја Војводине, а до тада се држе у просторијама старе школе у Чуругу, где је уједно и конзерваторска радионица.
Неки од артефакта пронађених на археолошком налазишту Циглана – Бороњ надомак Чуруга
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Изградња Археолошког парка Чуруг
Поред научно-истраживачког рада постоји и идеја о изградњи археолошког парка у Чуругу, попут оног у Виминацијуму или Медијани. Парк би садржао реконструкције објеката из различитих периода и идеју његове изградње руководилац ископавања Станко Трифуновић потенцира годинама, али финансије за реализацију изостају. Ипак, приликом недавне посете налазишту у Чуругу, амбасадор Руске Федерације Александар Боцан Харченко изразио је добру вољу и жељу да помогне и подржи овакву иницијативу. Истовремено је и председник општине Жабаљ, на чијој територији се налазе неки од локалитета, подржао ову идеју која би поред промовисања науке и историје служила и као исплатив туристички пројекат од којег би читав крај имао користи.
Амбасадор Русије Александар Боцан Харченко током посете археолошком налазишту Циглана – Бороњ надомак Чуруга
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Српско-руска сарадња посебно је важна за будућност јер је битно знати историју. Оно што нас повезује и даје могућност за будућу сарадњу и планове је заједничко истраживање наше прошлости и историје Словена. Ово је посебно значајно сада када се историја занемарује, а покушава да се наметне нека верзија прошлости која одговара моћним и најмоћнијим државама. Између осталог, због тога је нестала и Међународна унија за словенску археологију. Циљ ових истраживања јесте да се покаже улога Словена у стварању и градњи Европе. Од наше стране, од стране амбасаде овај пројекат уживаће сву могућу подршку, изјавио је амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко.
18 Октобар 2022, 15:16
Први пут после 25 година одржана конференција словенске археологије
Иако је ово налазиште богато историјом која сеже уназад пар миленијума, најмањи заједнички садржилац за руске и српске археологе свакако је историја Словена.
Док је данас истраживање те специфичне карике у ланцу прошлости случајно или намерно занемарено, својевремено је постојала Међународна унија за словенску археологију која је организовала конгресе на пет година, сваки пут у другој држави. Последњи такав конгрес реализован је 1996. године у Великом Новгороду у Русији, после чега се Међународна унија за словенску археологију распала. Наредних 25 година није било никакве сарадње на том пољу, све док прошле године Музеј Војводине, заједно са колегама из Русије, није дошао на идеју о поновној организацији конференције посвећене словенској археологији. На њој је стотину учесника излагало своја научна запажања, а договорено је одржавање будућих конференција на сваке четири године, по узору на некадашњи совјетски конгерс. Наредна конференција словенске археологије одржаће се 2025. године у Србији и археолог Станко Трифуновић оптимистичан је када је реч о научној надокнади пропуштеног и повратку словенске археологије у релевантне историографске и археолошке токове.
У гробовима из 2. века сахрањени су потомци Сармата
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Надамо се да ћемо до тада успети да издамо и зборник стручних научних археолошких радова са те конференције и то би био повратак словенске археологије у европском формату на нови пут. Нажалост пауза од 25 година у сарадњи је велика рупа, али она даљим марљивим радом може да се надокнади, закључио је Трифуновић
