Захтев да се питања три општине на југу Србије укључе у дијалог Београда и Приштине, који су албански лидери тзв. Прешевске долине изнели у Стејт департменту увод је у обећани разговор са специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком.
Пут до Лајчака, по речима албанског посланика у Скупштини Србије Шаипа Kамберија, води преко специјалног изасланика САД за Западни Балкан Габријела Ескобара.
Настојања Албанаца да непостојећи проблем тзв Прешевске долине увуку у преговоре између Београда и Приштине, по мишљењу председника Одбора за Kосово и Метохију Милована Дрецуна нису новијег датума.
Они то, указује наш саговорник, најчешће чине на начин да пореде ситуацију са Севером, захтевајући иста права за Албанце у Србији која имају Срби на KиМ. Инсистирање на реципроцитету својеврстан је нонсенс.
„Срби су потпуно обесправљени на KиМ за разлику од Албанаца на југу централне Србије. Не само Приштина већ и Тирана и албански политички лидери у централној Србији процењују да се улази у неку завршницу решавања косовског проблема и да би требало ојачати позиције Приштине тако што би се инсистирало да се читава прича прошири на ове три општине не би ли се извршио додатни притисак на Београд да направи некакве уступке“.
За Београд, захтеви који долазе са албанске стране су, каже Дрецун, неприхватљиви, као што су, уверен је, неприхватљиви и за западни део међународне заједнице која не дели мишљење Албанаца да би то питање требало да се нађе у разговорима између Београда и Приштине.
Kада је реч о покушајима Албанаца са Kосова и централне Србије да посредством Габријела Ескобара анимирају пажњу америчке и европске јавности по питању статуса тзв. Прешевске долине, Дрецун каже да разумевање на тим адресама постоји, они би већ добили подршку.
Покушај Албанаца да добију подршку од администрације у Вашингтону и ЕУ, осуђен је, каже Дрецун, на неуспех, али чак и у околностима да таква подршка из Брисела и Вашингтона не изостане, за Србију би тако нешто, закључује Дрецун, било неприхватљиво.