Камо лепе среће да је могуће да сви тако играју и да напад може да буде најбоља одбрана. Та је срећа сада у рукама само Драгана Стојковића Пиксија, селектора српске репрезентације, који на располагању има такву групу играча да му класичан дефанзивни везиста често није неопходан.
Разлог је јасан, офанзивци Србије су толико квалитетни да могу свакој екипи да дају гол више.
Али, ствари нису тако сјајне у српским клубовима, чак ни у два највећа.
На старту сезоне у Европи Црвена звезда је морала да призна да не Гелор Канга и Кингс Кангва, као централни везисти, не могу да буду распоређени на дефанзивније позиције.
Разлог је једноставан, њихови аутоматизми у игри су такви да они желе лопту у ногама, више простора за креацију и тражење рупа у линијама ривала, што свакако није посао за дефанзивног везисту.
За ту позицију је неопходно да постоји играч који не компликује, који рашчишћава, има константан темпо, фокус и само једну мисао на памети - отклонити опасност.
Временом су у табору Звезде схватили где је проблем па је у екипу додат Срђан Мијаиловић, као класичан дефанзивни везиста, а Секу Саного, иако већ у годинама, постављен у стартну поставу на појединим утакмицама како би се најпре обезбедио свој гол.
Било би лепо за навијаче Звезде да то уме да ради Канга, јасно је из низа киксева у овој сезони да тај посао није за њега, а коначно је, у једном моменту, постало јасно и стручном штабу.
Са друге стране Топчидерског брда ствари су биле нешто другачије, упркос одласку капитена Саше Здјелара, очекивало се да његове ципеле попуни искусни Љубомир Фејса.
Дуго се чекало да он заигра, коначно је, после одласка тренера Александра Станојевића добио шансу, али није импресионирао, генерално од њега се очекивало да буде већи фактор стабилности за екипу.
Са таквим околностима, Партизан је у екипу додао страног играча Хамиду Траореа, својеврсног пандана Саногу из Звезде, односно младог Кристијана Белића.
Све је то почело да изгледа много боље и сигурније, нови тренер Гордан Петрић је мешао карте, гурнуо је Белића у ватру, веровао му и када је млади играч показивао да има вишка агресивности и да потенцијално може да буде проблем за екипу.
Али, играча са толиком жељом и радном етиком треба истрпети, Петрић то зна и Белић му је вратио поверење са неколико бриљантних потеза у претходним утакмицама.
На жалост црно-белих, ниједан од именованих дефанзивних везних играча се није прославио на највећем испиту, гостовању Ници у Лиги конференција.
Петрић је дао предност Фејси у односу на Белића, вероватно се надавши да ће искуство донети више од младости, али је све пало у воду код првог гола француске екипе.
Николас Пепе је успео да остане иза леђа Траореу, утрчао је у казнени простор, а Фејса је његов налет и шут само испратио погледом, што је гол који се мора приписати на душу тандему дефанзивних везних.
Замењен је Фејса Белићем у полувремену, млади играч је по свом старом обичају преорао терен, одузео је чак седам лопти, био далеко бољи од старијег колеге, али ни он није имао среће, при покушају да изблокира један ударац лопта га је погодила и преварила голмана Поповића за нови гол Нице.
Закључак свега је да је за српске клубове у Европи кључно да дефанзивни везисти буду на највишем нивоу, тиме ће омогућити мир одбрамбеним играчима, а потом и иницијативу офанзиваца, због брже транзиције и потенцијалних контранапада.
Звезда је своју прилику за поправни урадила како треба, у утакмици против Трабзона Славољуб Срнић је био играч посебног задатка, а Партизан ће имати шансу наредне недеље против екипе Словацко на свом терену, да затвори све у одбрани како би талентовани напад могао да дође до изражаја.