У борби са високом инфлацијом Европска централна банка (ЕЦБ) је ових дана поново подигла кључну каматну стопу и то за 0,75 одсто, што је треће повећање од јула ове године. Тиме је порастао и ЕУРИБОР, дневна камата по којој група банака на европском банкарском тржишту међусобно позајмљује новац.
Управо његов раст утиче на то како ће и код нас расти рата кредита индексираних у еврима са променљивом каматном стопом. А таквих је 96 одсто стамбених кредита у Србији. Тромесечни ЕУРИБОР је порастао 2,32 одсто, а шестомесечни 2,85 одсто, па је рачуница већ изведена.
Рата већа за 75 евра, могуће рефинансирање
Стамбени кредит од 50.000 евра на 20 година са каматом од 3,5 одсто чија је рата средином године износила 289 евра, сада ће порасти на 365,4 евра. Може ли то већ осетно повећање рате од 75 евра довести до тога да ће бити оних који неће моћи да отплаћују рате кредита и где би онда било решење проблема?
Одговарајући на ово питање, економиста Иван Николић, једна од директора у Економском институту, указују да је такав проблем могуће решити у договору клијента и банке код које је подигнут кредит.
„Ефикасна мера је да се продужи рочност односно да се рефинансира тај кредит тако што ће се месечна рата смањити, али ће се продужити период отплате, па би по том основу клијент био у повољнијем текућем положају. Наравно да би се посматрано у дугом року његово стање финансијски погоршало јер би он отплатио већи износ банци“, каже он за Спутњик.
Шта може Народна банка
На питање шта треба да се деси да би Народна банка Србије (НБС) евентуално интервенисала да не дође до раста ненаплативих стамбених кредита, он пре свега истиче да то што се дешава ипак неће променити статистичку слику или неке фундаменталне односе понуде и тражње на нашем тржишту.
Истиче, такође, да Народна банка не може да одређује цене по којима ће се задуживати клијенти код пословних банака. Она евентуално може оно што је и урадила и што је олакшало одобравање тих стамбених кредита, да пропише да се смањи колатерал, односно имовина која служи као гаранција за отплату кредита и да пропише у којој мери да се олакша њихово добијање.
"Али сам смисао заоштравања монетарних услова је управо да се сузбије инфлација, па је онда нелогично да ви неким контрамерама дезавуишете управу ту намеру која је усмерена ка том фундаменталном циљу који је практично законски наметнут Народној банци да се бори са инфлацијом“, указује Николић.
Примарни циљ је инфлација
Он подсећа да је до повећања кључне каматне стопе ЕЦБ, чему је ове године прибегавала и Народна банка Србије, дошло управо да би се сузбила висока инфлација у намери да се доведе у нормалне оквире, на око два одсто. Другим речима циљ те мере је да се смањи тражња како би се на тај начин деловало на обуздавање цена. Зато је, како истиче, циљ НБС пре свега да се бори за ниску и стабилну инфлацију и да доноси мере којима ће то бити постигнуто. Старање о стандарду становништва, о његовој куповној моћи, је такође циљ, али изведени из оног примарног.
Николић сматра да је за људе који немају кеша па је кредит једини начин да реше стамбено питање много већа штета нанета претходних годину и по, са растом цена квадрата на тржишту некретнина, него подизањем каматних стопа.
Подизањем кључне каматне стопе Европска централна банка је утицала на отплату 95 одсто стамбених кредита у Србији јер су они индексирани у еврима
© AFP 2023 / MARTTI KAINULAINEN / LEHTIKUVA
„То по мени није упоредиво. Много је већа штета ако ћете данас куповати стан по 50 одсто већој цени него што сте то могли претходне године. Цена позајмљеног капитала или рата којом би сте плаћали тај стан није толико увећана“, истиче наш саговорник.
Нема раста ненаплативих кредита
Генерални секретар Удружења банака Србије (УБС), Владимир Васић указује на то да досадашње повећања кључне каматне стопе ЕЦБ, па ни НБС, није довело до раста ненаплативих кредита. Њихово учешће у укупно узетим кредитима, као и пре пандемије ковида 19, износи три одсто, истиче наш саговорник. Он очекује да тако и остане.
„Верујем да свако може да издвоји 20, 30, 50 евра више и да то није толико страшно у највећем броју случајева. И зато још нема никаквих ефеката који се тичу ненаплативих кредита. И исто их је колико је било и пре пандемије ковида“, напомиње Васић.
Сада ће, како каже, највише на удару бити кредити са варијабилном каматном стопом који су скорије узети и то у већем износу. Људима са таквим кредитима може да прети евентуална немогућност измиривања месечних обавеза. Он саветује да уколико до тога дође треба да се јаве својој банци, да се заједнички нађе начин како да проблем буде превазиђен.
На питање да ли мимо тог односа клијент - пословна банка, НБС као регулатор може нешто да предузме, Васић каже да за тим до сада није било потребе.
„Сад нема ниједног индикатора који би показао да се нешто атипично дешава што би утицало на све. Први показатељ – стопа ненаплативих кредита је исти као и пре пандемије ковида 19 и за сада клијенти редовно измирују своје обавезе", недвосмислен је први човек УБС-а.
Стамбени кредити и као инвестиција
То што нема раста ненаплативих кредита Васић образлаже још једном чињеницом.
„Добар број људи је узео стамбене кредите јер су размишљали инвестиционо. С једне стране нису имали стимулативну камату на депозите, односно штедњу, па су сматрали да је боље да за 50.000 или 100.000 евра купе стан, па да имају и месечну ренту од пар стотина евра. То је један од разлога зашто људи сада и и даље измирују своје обавезе , поготово што је потражња за таквим становима и инвестирањем и даље велика“, каже он.
У Србији људи некретнине углавном купују готовим новцем. Чак 70 одсто некретнина се купује кешом, а од оних 30 одсто које су купљене на кредит нешто више од 20 одсто се односи на станове.