Раст камата на стамбене кредите – колико је опасан
CC0 / /
Пратите нас
Можда и буде неких непријатних ситуација због раста камата на стамбене кредите, али ништа што би било страшно да би изискивало посебну реакцију државе, односно Народне банке Србије, сматра финансијски саветник и уредник портала Каматица, Душан Узелац.
После повећања референтне каматне стопе од стране Европске централне банке (ЕЦБ) на 1,25 одсто, а повећана је за три четвртине процентног поена што није никад пре, шестомесечни еурибор који утиче на висину камате на стамбене кредите индексираних у еврима у нашим банкама отишао је на један одсто. Процене да ће у околностима глобалне кризе, у покушају еврозоне да обузда инфлацију, ЕЦБ и даље подизати референтну каматну стопу управо је потврдила њена шефица Кристин Лагард. И даље ће расти чак иако би, како каже, то пооштравање монетарне политике довело до слабијег привредног раста.
Раст еурибора и камата на стамбене кредите
Већ је израчунато да ће због повећања шестомесечног еурибора - каматне стопе по којој група европских банака једна другој позајмљују новац , који је 30. Јуна порастао нешто више од један одсто, рата стамбеног кредита од 50.000 евра поскупела за 40 евра.
Удружење за заштиту банкарских клијената Ефектива, израчунало је да би рата за толики износ кредита узет на 20 година, која је на почетку године била 276 евра, на крају године раста еурибора могла да износи 316 евра. У случају да на крају године еурибор оде на два одсто рата би у првој половини наредне године изашла на 344 евра, показала је њихова рачуница.
Уз савет грађанима да буду опрезни када се задужују, Узелац ипак за Спутњик каже да ситуација није критична да би захтевала неко управљање њом од стране регулатора. Он напомиње да је еурибор мировао седам година и сада је порастао на један одсто, а да је током велике економске кризе из 2008. године он ишао и преко пет процената.
Када је у питању могућност управљања ситуацијом од стране регулатора, односно НБС, то је, сматра он, увек на клацкалици између капитализма и социјализма, између тржишта и државе и то, по његовој оцени, није најпаметније решење, мада је у неким ситуацијама неопходно.
„Имали смо пример мораторијаума на отплату кредита у време пандемије ковида, где су банке, тачније НБС је схватила ситуацију, а оне су то невољно радиле. Пословне банке ће увек рећи – дајте да ми узмемо паре, проблеме не узимамо. То је опција која је увек на столу“, наводи Узелац.
НБС ће тако, на пример, у октобру донети одлуку која ће пољопривредницима уписаним у Регистар пољопривредних газдинстава, који отплаћују пољопривредне кредите, омогућити да до априла поднесу захтев за мораторијум, односно одлагање отплате кредита на период до 12 месеци. Мораторијум се неће спроводити по аутоматизму већ ће заинтересовани пољопривредници подносити појединачне захтеве.
Банке су само продавнице
Он указује и на ситуацију када се држава умешала и она платила цех у случају каматних стопа на стамбене кредите узете у швајцаским францима. Ми, каже наш саговорник, банке доживљавамо као институцију иако су оне само продавнице које су ту да зараде на продаји кредита.
На питање да ли би зато оне у овој ситуацији, на пример, могле да се одрекну дела своје марже која је уз еурибор саставни део каматне стопе, он каже да би то могло да се деси само када би оне имале проблем да држе маржу.
„Када клијент касни три рате то је проблем клијента, а када касни 10 рата то је проблем банке. И ту је нека фина граница. Ниједна банка не жели себи да прави ненаплативе кредите који су омча око врата пословању. То од њих прави непрофитабилне продавнице. Ако продајете нешто што не можете да наплатите онда је питање дана када ћете се угасити“, објашњава овај финансијски саветник.
Он упозорава да клијент који је у проблему на то мора банци да укаже, како не би направио још већи проблем.
„Банке имају механизме попуштања те политике наплате да ономе које у проблему понуде неко рефинансирање, одлагање. Никада то неће бити по цену њиховог пословања, увек ће ту постојати неки трошак и провизија, али ће то бити олакшање у смислу куповине времена за оног ко је у проблему“, истиче уредник портала Каматица.
Ипак каже да је, колико год могле да се ту умешају пословне банке, па и НБС као главни регулатор, главна одлука на грађанима заинтересованим за куповину стамбеног кредита.
Главно је ипак на грађанима
Сваком заинтересованом сви продавци ће увек рећи да је управо право време за куповину онога што продају, било да је то некретнина, или кредит. Куповина стана, односно стамбеног кредита је на неки начин животна одлука која је индивидуална и када о томе доносе одлуку људи пре свега, каже, треба да се руководе капацитетом свог зарађивања.
„То је оно што отплаћује кредит. Не отплаћује кредит јефтина или скупа каматна стопа, већ зарада коју клијент генерише. Ако постоји перспектива посла, или радног места, или фирме, или данас- сутра промена фирме, тржишта, земље, то свако индивидуално тумачи и ако је капацитет известан онда то није проблем“, каже Узелац.
Он сликовито објашњава да ако неко купи кредит који плаћа 300 евра месечно и ако има луфта да он поскупи чак и 50 одсто, на 450 евра, а то му не квари финансијску егзистенцију, онда то није лоша одлука. Поготово, додаје он, ако се толике паре издвајају за најам стана.
Могућа и фиксна камата
Уколико некога брине скок еурибора, могуће је, подсећа Узелац, узети кредит са фиксном каматном стопом која се не мења и на те промене не утичу, али је она увек већа од варијабилне.
Европска централна банка ће наставити са подизањем референтне каматне стопе па је једна од могућности и подизање стамбеног кредита са фиксном каматом
© AFP 2023 / DANIEL ROLAND
Могућност рефинансирања кредита и замена променљиве фиксном каматном стопом постоји и то може да буде једна од опција заштите од поскупљења кредита у ситуацији када од померања референтне каматне стопе страхују и клијенти и банке, каже наш саговорник. Поготово ако већи део кредита није отплаћен.
Економисти, међутим, сматрају да и најновија изјава Лагардове да ће инфлацију вратити на циљани ниво од два одсто „у средњем року“ сведочи о томе да раст референтне каматне стопе који се најављује ипак неће бити ни велики, ни скоковит, већ умерен и „на рате“.
