Александар Гајић из Института за европске студије оцењује да је овакав приступ ситуацији у Украјини, где се уместо тражења пута ка преговорима, чују захтеви Кијева попут овог да ЕУ издваја две милијарде долара месечно, а Немачка 500 милиона, последица тога што се Европска унија, под притиском САД, определила да у сукобу у Украјини подржава једну ратну страну, финансирајући је у пуном обиму.
Апетити Кијева расту
Како каже, то су огромна средства и наравно да она нису пут ка миру, нити служе за право обнављање Украјине. Пут ка миру били би преговори, где би неко полазиште била модификација Минског споразума, али уз прихватање одређених реалности на терену након овог осмомесечног сукоба.
„Тако да иако је сума коју Украјина тражи озбиљна, она не решава свари, већ је буквално један вид „инфузије“ која одржава ратну странку на власти у Кијеву у животу, у тренуцима када се инфраструктура и функционисање тог политичког система који учествује у једном бруталном рату почела урушавати. Дакле, тај новац није намењен обнови, већ је реч о суми која треба периодично да пристиже и да продужи рат, односно да омогући да привредни и електропривредни систем у Украјини у некој мери функционишу и даље како би били подржани ратни напори Кијева у овом сукобу“, примећује Гајић.
Продужавањем сукоба рачуна се, додаје наш саговорник, на исцрпљивање Русије, будући да би Украјина доживела не само војни, већ и економски и свеукупни привредни крах да до сада није била у пуној мери подржана од колективног Запада, на челу са САД.
Са друге стране, указује, приметно је да расте незадовољство међу грађанима Европске уније због све већих трошкова живота.
„Мислим да ЕУ, упркос тешкоћама, може да функционише током зиме, али све теже, са све већим поскупљењима и са одрицањима која добар део становништва не жели у свакодневном животу, јер се то одржава на њихов укупни економски и социјални положај. Остаје да се види шта ће бити од марта идуће године и да ли ће то незадовољство попримити такве размере да ће то постати релативна или апсолутна већина становништва, будући да има и оних неопредељених, али и оних који су „тврда“ струја и инсистирају на подржавању Украјине“, наводи Гајић.
Он сматра да ће се у сваком случају пораст незадовољства грађана одражавати на политичке процесе у државама чланицама ЕУ, и јачању оних странака које буду хтеле да се одустане од овако ригидне политике колективног Запада која се негативно одражава на стандард становништва.
Баук инфлације плаши Немачку
Некадашњи дописник Политике из Берлина Мирослав Стојановић за Спутњик каже да се канцелар Шолц обавезао да ће његова земља помагати Украјину и да ту сада нема повратка. Поготово што је, додаје он, сада и немачки председник Штајнмајер из трећег покушаја коначно стигао до Кијева и тамо обећао да ће Немци помагати Украјинцима, докле год и колико год буде потребно, макар и науштрб сопствених интереса.
„Међутим, без обзира на ту солидарност, очигледно је да постоје ограничења и у самој Немачкој у погледу тога колико се дуго Украјини може тако издашно помагати, јер инфлација у Немачкој грдно скаче, а Немци се са бауком инфлације носе далеко теже него што је то случај у неким другим земљама“, указује Стојановић.
Реч је, појашњава, о некој врсти страха од неких чувених инфлација које се, упркос томе што су се десиле пре Другог светског рата, свеједно памте, јер је људима тада практично било „пребрисано“ све што су имали од финансијског иметка.
„Немачка је земља која се до скора није суочавала са високом инфлацијом, а сада је она већ ту, цене су јако скочиле и протести се све масовније појављују на улицама. Тако да је тај социјални набој, о коме политичари због избора увек морају да воде рачуна, у овом тренутку доста јак, Питање је да ли Немачка заиста може на дуже стазе толико да издваја, без обзира на то што тај новац није поклон и Украјина ће, у једном тренутку, морати да га враћа“, оцењује Стојановић.
Како каже, план канцелара Шолца за Украјину базиран је на плану који је после Другог светског рата за Европу пројектовао тадашњи амерички државни секретар Џорџ Маршал.
„На бази тог плана је Немачка заиста направила привредно чудо, па Шолц сада жели да се такав план направи за Украјину, у коме би учествовале све западне земље. Међутим, контуре тог плана, ни финансијске ни било које друге, још нису дефинисане, а и питање је колико ће која земља то моћи да прихвати, поготово што се и у самој Америци појављују доста оштри гласови против толике помоћи Украјини. Уколико би републиканци победили на новембарским изборима за амерички Конгрес и добили превласт у Сенату и Представничком дому, та политика би можда могла и да се мења“, закључује Мирослав Стојановић.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и немачки канцелар Олаф Шолц заложили су се за „Маршалов план“ за обнову Украјине. У заједничком ауторском тексту у листу „Франкфуртер Алгемајне Цајтунг“ они су истакли да се ради о „задатку за генерације, који мора сада да почне“.