„Сматрам да је овај састанак од велике важности. Циљ овог састанка је, према мом мишљењу, обезбеђење свих наших договора који су били постигнути 2020. и 2021. године“, рекао је Путин.
Руски лидер је истакао да је необходно дати додатни импулс раду трипартитне радне групе Русије, Јерменије и Азербејџана, коју предводе вице-премијери.
„Нагласио бих и важну компоненту економског карактера. Оформили смо трипартитну радну групу, на челу са вице-премијерима. Они су доста напредовали у решавању питања којима смо се бавили раније, још пре две године. Овде је, такође, неопходан додатни подстицај“, рекао је руски председник.
Путин је додао да азербејџанска страна ради у овом правцу прилично активно.
Сукоб – историја, треба радити на нормализацији односа
Са своје стране, Алијев је захвалио Путину на улози у регулисању сукоба у Нагорно-Карабаху.
„Данашњи састанак је посвећен нашим регионалним питањима. Желим да изразим захвалност на улози коју сте одиграли у решавању сукоба у Нагорно-Карабаху. Пре две године потписана је тројна декларација, којом је окончан вишегодишњи сукоб. Сада је време да се говори о нормализацији односа Азербејџана и Јерменије. Веома ценимо вашу личну улогу у овом питању“, рекао је Алијев.
Азербејџански председник је истакао да је Баку изнео пет главних принципа за нормализацију односа са Јереваном и сматра да се на тој основи може постићи нормализација.
„На вашу иницијативу овакви састанци су одржавани и подстицали су процес нормализације. Азербејџан је релативно скоро изнео пет главних принципа на основу којих би односи Азербејџана и Јерменије требало да буду нормализовани. Тачније, фундаментални принципи међународног права. Сматрам да се на тој основи може постићи нормализација. Сукоб у Нагорно-Карабаху је већ историја. Решен је пре две године. Зато у овом контексту практично нема шта да се разматра, а нормализација азербејџанско-јерменских односа је формат који, наравно, захтева озбиљне кораке“, закључио је Алијев.
Састанак двојице лидера се одржава пре трилатералног самита Русија-Јерменија-Азербејџан, на ком ће председници држава разговарати о решавању ситуације у Карабаху. На самиту би стране могле усвојити документ који ће чинити основу будућег мировног споразума.
Још једна одлука која би могла да се донесе у Сочију је продужење мандата руским мировњацима на 10-20 година. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је, говорећи о изгледима за потписивање овог документа, предложио да се сачекају преговори.