ДРУШТВО

Чувена руска историчарка приступила САНУ и објаснила зашто је Лазарева Србија неприхватљива за Запад

Чувена руска историчарка, политиколог и стручњак за међународне односе Наталија Нарочницка одржала је данас приступну беседу у својству иностраног члана Српске Академије Наука и Уметности под називом „Русија и Србија у међународним односима у ери промена: линије напетости у европској геополитици XIX-XXI века“.
Sputnik
Тако је један од најистакнутијих савремених историчара који се бави руском историјом у раздобљу од неколико последњих векова, у најширем контексту садржине светских збивања, наставила стопама свог оца историчара Алексеја Нарочницког, који је 1981. такође изабран за иностраног члана САНУ.
О судбини словенства и Русије може се просуђивати једино уколико се надиђу оквири клишеа о правима човека и општесветске демократије, реченица је којом је Наталија Нарочницка започела своје излагање у свечаној сали САНУ.
Инострани члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Наталија Нарочницка

Историјске тежње Запада – проширење на Исток

Проширавање НАТО-а све до граница Русије, одузимање Косова Србији – тог кључа за Моравско-вардарску долину која спаја Западну Европу са регијом мореуза Босфора и Дарданелија, апетити Истанбула да поново постане Велика Порта, претварање Украјине у инструмент којим се Англосаксонци служе у општем рату против Русије – све то изгледа као извршење некада на неко време одложених планова, објаснила је историчарка.
Руска али и светска научница и дипломата верује да у очима „вечито самодовољног Запада“ граница „цивилизованог“ света пролази управо преко Андрићеве „Ћуприје“. За саму Србију, која се налази на граници деловања ривалских геополитичких система, вођење независне спољне политике представља готово немогућ задатак, па се тако Начертаније Илије Гарашанина написано још у 19. веку данас узима као потврда о „завери“ или „великосрпској хегемонији“ како се на Западу назива српска национална идеја о окупљању свих Срба у оквир једне државе.
Приступна беседа Наталије Нарочницке

Крах ЕУ неминован

Нарочницка сматра крах Европске уније неминовним, будући да Европа нагло губи свој суверенитет, постајући „инструмент у рукама америчке доминације“. Ипак, то за православну васељену не представља превелик проблем с обзиром на то да, како наглашава, „за хришћанске вредности места у уставу Европске уније није ни било“.
Академик Наталија Нарочницка закључила је говор тезом да је „за словенске народе припремљена улога мртвог експоната у Етнографском музеју“ јер су православна цивилизација и државност Србије „које је у аманет оставио цар Лазар – Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека – неприхватљиви за либертаријанску доктрину бриселске елите.

Матија: Више сам научио од Наталије него у школи

Колега академик Матија Бећковић тврди како је из књига Наталије Нарочницке научио више него током читавог свог школовања, а чашћу сматра сусрет са њом током којег јој је уручио своју збирку песама.
Академик Матија Бећковић
Наталија Нарочницка је светско име, не само руске него и светске историографије. Велика је ствар што је у Српској Академији, тамо где је био и њен отац, изјавио је Бећковић за Спутњик.

Димић: Огроман добитак за историографију

Академик и историчар Љубодраг Димић сматра присуство Наталије Нарочницке и могућност стручног дијалога са научником њеног калибра огромним добитком за српску историографију.
Љубодраг Димић

То је прилика да човек сам себе преиспита, да коригује, чак и да једна историјска заједница одреди себе према другима и нађе своје место, види које су тенденције у развоју историографије у свету. У том смислу мислим да је изузетно драгоцено неговати те контакте, подстицати их, рекао је Димић за Спутњик.

Ковић: Ово је превише драгоцено

Историчар и редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду Милош Ковић верује да су за српску историографију људи попут Нарочницке, у строго научном смислу, предрагоцени.
Проф.др. Милош Ковић
Живимо у времену у којем смо дословно затрпани западњачким виђењем и тумачењем светске историје, укључујући и нашу националну историју. За нас су другачије парадигме, каква је поред осталих и руска парадигма – спасоносне, изјавио је Ковић за Спутњик.
Ковић тврди и да значај рада и дела Наталије Нарочницке лежи у чињеници да она спада у оне историчаре који нису пуки проучаваоци детаља, чињеница, података, и оних који пишу само хронолошке низове, већ да припада онима који историју тумаче, објашњавају и уче нас како да размишљамо и промишљамо.

„Тата, гледаш ли ме“?

Нарочницкој су уручене повеља и медаљон Српске Академије Наука и Уметности, а читаву церемонију доживела је врло емотивно.
Инострани члан Српске академије наука и уметности Наталија Нарочницка
За мене то није само част, за мене је то и врхунац мог животног пута. Сузе ми крећу када помислим да се мој отац налазио на овом месту и често пожелим да га питам „Тата, гледаш ли ме? Да ли добро радим свој посао, изјавила је за Спутњик Наталија Нарочницка.
РУСИЈА
ЕКСКЛУЗИВНО Руска историчарка: Ако је Запад успео да опљачка Русију, зар ће поштедети Србију?
Коментар