- Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Чувена руска историчарка приступила САНУ и објаснила зашто је Лазарева Србија неприхватљива за Запад

© Sputnik / Лола ЂорђевићНакон прочитане приступне беседе, Наталији Нарочницкој је уручена повеља САНУ
Након прочитане приступне беседе, Наталији Нарочницкој је уручена повеља САНУ - Sputnik Србија, 1920, 01.11.2022
Пратите нас
Чувена руска историчарка, политиколог и стручњак за међународне односе Наталија Нарочницка одржала је данас приступну беседу у својству иностраног члана Српске Академије Наука и Уметности под називом „Русија и Србија у међународним односима у ери промена: линије напетости у европској геополитици XIX-XXI века“.
Тако је један од најистакнутијих савремених историчара који се бави руском историјом у раздобљу од неколико последњих векова, у најширем контексту садржине светских збивања, наставила стопама свог оца историчара Алексеја Нарочницког, који је 1981. такође изабран за иностраног члана САНУ.
О судбини словенства и Русије може се просуђивати једино уколико се надиђу оквири клишеа о правима човека и општесветске демократије, реченица је којом је Наталија Нарочницка започела своје излагање у свечаној сали САНУ.
© Sputnik / Лола ЂорђевићИнострани члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Наталија Нарочницка
Инострани члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Наталија Нарочницка - Sputnik Србија, 1920, 01.11.2022
Инострани члан Српске академије наука и уметности /САНУ/ Наталија Нарочницка

Историјске тежње Запада – проширење на Исток

Проширавање НАТО-а све до граница Русије, одузимање Косова Србији – тог кључа за Моравско-вардарску долину која спаја Западну Европу са регијом мореуза Босфора и Дарданелија, апетити Истанбула да поново постане Велика Порта, претварање Украјине у инструмент којим се Англосаксонци служе у општем рату против Русије – све то изгледа као извршење некада на неко време одложених планова, објаснила је историчарка.
Руска али и светска научница и дипломата верује да у очима „вечито самодовољног Запада“ граница „цивилизованог“ света пролази управо преко Андрићеве „Ћуприје“. За саму Србију, која се налази на граници деловања ривалских геополитичких система, вођење независне спољне политике представља готово немогућ задатак, па се тако Начертаније Илије Гарашанина написано још у 19. веку данас узима као потврда о „завери“ или „великосрпској хегемонији“ како се на Западу назива српска национална идеја о окупљању свих Срба у оквир једне државе.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПриступна беседа Наталије Нарочницке
Приступна беседа Наталије Нарочницке - Sputnik Србија, 1920, 01.11.2022
Приступна беседа Наталије Нарочницке

Крах ЕУ неминован

Нарочницка сматра крах Европске уније неминовним, будући да Европа нагло губи свој суверенитет, постајући „инструмент у рукама америчке доминације“. Ипак, то за православну васељену не представља превелик проблем с обзиром на то да, како наглашава, „за хришћанске вредности места у уставу Европске уније није ни било“.
Академик Наталија Нарочницка закључила је говор тезом да је „за словенске народе припремљена улога мртвог експоната у Етнографском музеју“ јер су православна цивилизација и државност Србије „које је у аманет оставио цар Лазар – Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека – неприхватљиви за либертаријанску доктрину бриселске елите.

Матија: Више сам научио од Наталије него у школи

Колега академик Матија Бећковић тврди како је из књига Наталије Нарочницке научио више него током читавог свог школовања, а чашћу сматра сусрет са њом током којег јој је уручио своју збирку песама.
© Sputnik / Лола ЂорђевићАкадемик Матија Бећковић
Академик Матија Бећковић  - Sputnik Србија, 1920, 01.11.2022
Академик Матија Бећковић
Наталија Нарочницка је светско име, не само руске него и светске историографије. Велика је ствар што је у Српској Академији, тамо где је био и њен отац, изјавио је Бећковић за Спутњик.

Димић: Огроман добитак за историографију

Академик и историчар Љубодраг Димић сматра присуство Наталије Нарочницке и могућност стручног дијалога са научником њеног калибра огромним добитком за српску историографију.
© Sputnik / Лола ЂорђевићЉубодраг Димић
Љубодраг Димић - Sputnik Србија, 1920, 01.11.2022
Љубодраг Димић

То је прилика да човек сам себе преиспита, да коригује, чак и да једна историјска заједница одреди себе према другима и нађе своје место, види које су тенденције у развоју историографије у свету. У том смислу мислим да је изузетно драгоцено неговати те контакте, подстицати их, рекао је Димић за Спутњик.

Ковић: Ово је превише драгоцено

Историчар и редовни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду Милош Ковић верује да су за српску историографију људи попут Нарочницке, у строго научном смислу, предрагоцени.
© Sputnik / Лола ЂорђевићПроф.др. Милош Ковић
Проф.др. Милош Ковић - Sputnik Србија, 1920, 01.11.2022
Проф.др. Милош Ковић
Живимо у времену у којем смо дословно затрпани западњачким виђењем и тумачењем светске историје, укључујући и нашу националну историју. За нас су другачије парадигме, каква је поред осталих и руска парадигма – спасоносне, изјавио је Ковић за Спутњик.
Ковић тврди и да значај рада и дела Наталије Нарочницке лежи у чињеници да она спада у оне историчаре који нису пуки проучаваоци детаља, чињеница, података, и оних који пишу само хронолошке низове, већ да припада онима који историју тумаче, објашњавају и уче нас како да размишљамо и промишљамо.

„Тата, гледаш ли ме“?

Нарочницкој су уручене повеља и медаљон Српске Академије Наука и Уметности, а читаву церемонију доживела је врло емотивно.
© Sputnik / Лола ЂорђевићИнострани члан Српске академије наука и уметности Наталија Нарочницка
Инострани члан Српске академије наука и уметности  Наталија Нарочницка - Sputnik Србија, 1920, 01.11.2022
Инострани члан Српске академије наука и уметности Наталија Нарочницка
За мене то није само част, за мене је то и врхунац мог животног пута. Сузе ми крећу када помислим да се мој отац налазио на овом месту и често пожелим да га питам „Тата, гледаш ли ме? Да ли добро радим свој посао, изјавила је за Спутњик Наталија Нарочницка.
Руска историчарка Наталија Нарочницка - Sputnik Србија, 1920, 29.10.2022
РУСИЈА
ЕКСКЛУЗИВНО Руска историчарка: Ако је Запад успео да опљачка Русију, зар ће поштедети Србију?
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала