ЕКОНОМИЈА

Раст БДП-а око три одсто, Србија преговара о три зајма са Светском банком

Србија преговара о три нова зајма од Светске банке у износу од око 260 милиона долара, намењених за подршку буџета, развој тржишта капитала и зелене агенде.
Sputnik
То су неки од изазова пред Србијом и регионом, који се суочавају са енергетском кризом, буџетским притисцима због повећања цене енергената, хране и инфлације, саопштава Светска банка у полугодишњем извештају за земље Западног Балкана.
Привредни раст Србије ће ове године, према извештају Светске банке за нашу земљу, износити око три одсто, речено је на представљању извештаја, уз напомену да постоји неколико ризика који могу утицати на ту прогнозу.
Према речима стручњака Светске банке Лазара Шестовића, први ризик је инфлација јер се не зна шта ће бити са ценама енергената и хране, а кључни инпути за пољопривреду и индустрију би могли стопу инфлације да повећају.
Шестовић очекује да ће инфлација у Србији, која је сада 14 одсто, у наредном периоду почети да опада, јер се процењује да су цене енергената и хране достигле врхунац и да би требало да иду надоле.
„Други ризик је фискални дефицит, који би могао да се повећа. За сада, ствари добро иду, али ако буде неопходна већа државна помоћ предузећима из сектора енергетике, то ће повећати дефицит“, рекао је Шестовић.
Додао је да ће после неколико година ниског дефицита текућег рачуна државе он бити повећан на око 10 одсто БДП-а, а могао би и даље да расте због увоза енергената, могућег пада извоза или повећања камата на кредите услед раста каматних стопа.
Шеф канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара рекао је да су земље региона Западног Балкана након снажног економског опоравка од ковид кризе почетком године у другој половини доживеле пад, због енергетске кризе, инфлације и украјинске кризе, па су прогнозе раста кориговане на доле.
„На фискалној страни, мере које су државе предузеле за сузбијање инфлације и високих цена енергената имале су високу цену, нарочито код увозника енергије као што су Србија, Северна Македонија и Косово. Увоз се значајно повећао због виших цена енергената и хране што је повећало дефицит текућега рачуна, а и јавни дуг се повећао у условима све рестриктивнијег финансирања“, рекао је Понтара.
Он је додао да је на смањење процењене стопе раста утицало и успоравање у еврозони, која је извор тражње роба и услуга, инвестиција и дознака земаља Западног Балкана.
Понтара је приметио како је нормално да се државе задужују када су суочене са непредвиђеним ситуацијама, али је упозорио како је важно да задуживање остане на прихватљивом нивоу и да се кредити користе да се поспешује раст, продуктивност привреде и људског капитала и за прелазак на зеленију економију.
„Ако се то догоди, Србија ће се боље суочити са изазовима у будућности“, нагласио је Понтара.
Економиста Светске банке Ричард Рекорд нагласио је да су економије Западног Балкана почетком године снизиле незапосленост на 30,5 одсто, што је историјски најнижа стопа и да је снажан раст привреде од половине 2021. до средине 2022. године довео до тога да 144.000 људи у региону изађе из зоне сиромаштва, али се сада сви суочавају са ризицима инфлације, раста цена и пооштравањем услова кредитирања.
„Након раста условљног инвестицијама и потрошњом у првој половини 2022. дошло је до јаког успоравања. Процењујемо да ће регион имати раст до краја године од 3,4 процента, што није колико смо очекивали, али видимо да се регион приближава нивоу раста ЕУ“, рекао је Рекорд.
Он је приметио да је један од добрих ефеката кризе то што је повећана фискална дисциплина и побољшанан наплата пореза, јер то државама омогућава да заштите осетљиве грађане од раста цена енергената и хране“, пренео је РТС.
ЕКОНОМИЈА
Завршени разговори Србије и ММФ: Предложен нови аранжман
Коментар