Овај званични податак у поређењу са укупним бројем смртних случајева који се доводе у везу са ковидом 19 далеко је фрапантнији. Од почетка пандемије до данас преминуло је 17.250 особа.
Загађен ваздух, као један од фактора који потиче из животне средине, највише утиче на здравље људи. Доказано је да може да изазове болести плућа и крвних судова, канцер и друге здравствене проблеме.
У последњем годишњем извештају о стању квалитета ваздуха, који објављује Агенција за заштиту животне средине, стоји да већина градова у Србији има прекомерно загађен ваздух. Највећу штету здрављу прави тзв. честично загађење, које се прати тако што се мери концентрација ситних ПМ10 и ПМ2,5 честица у ваздуху. Број поред скраћенице ПМ означава величину честице - ПМ10 је 10 микрометара или мање, ПМ2,5 је 2,5 микрометра или мање. Због тога што су овако ситне, када се удахну, ове честице кроз плућне алвеоле доспевају директно у крвоток и изазивају штету плућима и срцу, а могу довести и до малигних обољења.
Зашто су опасне ПМ честице
„Аерозагађење је веома значајно и увек актуелно питање, али нас додатно забрињава пред сваку грејну сезону. Утицај аерозагађења на здравље људи је неоспоран, те су и лекари посебно заинтересовани за ово питање“, изјавила је за портал „Жена“ прим. др сц. мед. Ана Стојановић, начелник Одељења пулмологије у КБЦ „Бежанијска коса“, специјалиста интерне медицине – пулмолог.
Докторка објашњава да степен загађења одређују суспендоване честице у ваздуху као што су азот-диоксид, сумпор-диоксид, озон, честице прашине, чађи, дим, отровни гасови из фабричких димњака и моторних возила.
„Пресудни утицај на аерозагађење имају људска делатност, сагоревање фосилних горива, угља и дрва, ерупције вулкана и пожари. Количина честица мањих од 2,5 микрометра по метру кубном ваздуха одређује степен аерозагађења. Ваздух богат овим честицама мења боју и добија мирис. Осим тога, честице ПМ2,5 дуже остају у ваздуху, и тако је повећана могућност да се удахну. Оне пролазе кроз нос и грло, и улазе у крвоток“, каже докторка Стојановић.
Она истиче да истраживања показују везу између излагања финим честицама аерозагађења и превремене смрти од кардиоваскуларних и плућних болести.
„За поједине кардиолошке, респираторне и неуролошке болести аерозагађење је значајан фактор ризика. Карцином плућа пример је оваквог обољења. ПМ2,5 честице таложе се у крвне судове, изазивају упалу и смањену еластичност крвних судова, а последице тога су инфаркт и шлог. Свако повећање ових честица за 10 микрограма по метру кубном ваздуха повећава смртност од кардиоваскуларних болести и карцинома плућа за осам одсто“, објашњава она.
Најосетљивије категорије становништва
Штетне честице, наводи докторка, представљају и провоцирајући фактор за болести попут астме и хроничног опструктивног бронхитиса.
„Посебно осетљиви на аерозагађење су деца, старије особе и труднице код којих може доћи до оштећења плода. Савет је зато да у данима када је аерозагађење изразито високо, особе које су у ризику остану код куће и носе заштитне маске на отвореном. Такође, просторије треба провертравати само ујутру када је ваздух најчистији. Исхрана богата антиоксидансима може бити значајна у смањењу штетног деловања честица загађивача ваздуха“, објашњава докторка.
Према процени Европске агенције за заштиту животне средине из 2020. године број превремених смрти услед аерозагађења износио је у Србији 15.050.